Митевска: „Револуција ће почети од обичног човека или жене“
Македонска редитељка Теона Стругар Митевска, чији је филм „Бог постоји, име му је Петрунија“, приказан у Главном такмичарском програму Фестивала европског филма Палић, каже да укорењеност патријархата није случај само на Балкану, већ свуда у свету, да је он база капиталистичког система у коме живимо и који може и мора да се промени.
Остварење, премијерно приказано на Берлиналу, настало је према истинитој причи о девојци која се у Штипу усудила да прекрши правила традиционалне церемоније богојављенског пливања мушкараца за часни крст, тако што је скочила у реку и ухватила крст чиме је изазвала бес средине, породице, полиције и цркве.
Прву реакцију, према речима редитељке, изазвали су током самих припрема за снимање филма у Штипу.
„Када смо дошли тамо, хтели смо да успоставимо сарадњу са црквом и моја сестра Лабина, која је продуцент, и игра у филму, написала је писмо тамошњем свештенику да снимамо филм о тој девојци, самом ритуалу, да се филм зове Бог постоји, име јој је Петрунија, и да би хтели да снимамо у локалној цркви. Недељу дана касније добили смо званични одговор који стоји данас у дневној соби мојих родитеља, у коме пише: 'Пуно хвала на вашем интересу, али ми нећемо ништа да имамо са вама и вашим филмским пројектом због тога што Бог постоји, мушкарац је и зове се Исус'“, испричала је Митевска у интервјуу Танјугу.
На почетку, локално становнисство није желело да има ништа са причом о тој, како су говорили, „лудој девојци“, да би на крају већи део становништва био директно или индиректно укључен у филм.
„Често говоримо да би уметност хтела да мења свет, али не мења. Међутим, две године од како смо снимили филм и седам година од како је та девојка скочила за крст, једна девојка у Штипу је поново ухватила крст и свештеник јој је без проблема дао да задржи крст. Тако да је наш филм и све што се десило око тог филма пример да уметност може да промени свет“, рекла је Митевска.
Сматра да укорењеност патријархата није случај само на Балкану, већ свуда у свету.
„Тај патријахат је база система у коме живимо, капитализма. Ја сам увек одушевљена премијерком Новог Зеланда која је свима нама показала да овај свет може да се води на други начин. Тај систем може и мора да се промени. Ми смо само на почетку. Потребна нам је револуција и да рушимо капитализам. Феминизам није само равноправност жена, он значи бољи свет за све, за све оне који су обесправљени. Капитализам је систем који је базиран на вредностима имања. У самом почетку немаш равноправност. Има ту пуно посла и надам се да ће следеће генерације нешто променити“, истакла је Митевска.
Више жена које доносе одлуке
Примећује да се ствари брзо мењају и да је, рецимо, пре 17 година, када је почела да се бави филмом атмосфера била потпуно другачија, него данас када има више жена у филму и више жена на позицијама да доносе одлуке.
„Филм је прво приказан у Скопљу и није баш добро прошао, политичка елита није прихватила филм и одлучили смо да организујемо путујући биоскоп и филм је приказиван по свим мањим градовима по Македонији. Онда се десио бум. Увек кажемо да публика није смпремна за уметнички филм, али обичан човек и жена су много отворенији за промену. Не придајемо много значаја обичном човеку, а револуција ће почети од обичне жене и обичног мушкарца“, нагласила је Митевска.
Филм је, наглашава, погодио оно што нас повезује, а „повезује нас жеља за правдом и неправда“.
Петрунија је сама против свих, цркве, полиције, средине и породице, посебно мајке која је понижава и осуђује.
„Карактер мајке је одраз те средине. Такве жене врше аутоцензуру. Оне су део средине, затворенице затвора који је иницијално за њих направљен и онда оне одлучују да остану у њему. Петрунијина мајка је увек живела у тој средини и она не зна како да се ослободи затвореног простора. Сви други карактери остају у том затвору, само Петрунија захваљући храбрости и образовању излази из њега“, казала је Митевска.
Решење, сматра, лежи у едукацији, искрености и храбрости.
„Морамо бити свесни ко смо, где семо да би могли да идемо напред. Та жена никад неће изаћи зи своје мизерије, али Петрунија успева и она каже својој мајци: 'Ти никада нећеш разумети, али то је у реду. Ја тебе разумем'“, додала је Митевска.
Највећи проблем Балкана, сматра редитељка, јесу корупција и непотизам.
„Изашли смо из комунизма, моралне вредности су се урушиле и не знам како ћемо изаћи из тог вртлога. Зато смо све те елементе ставили у ту полицијску станицу, ту је држава, закон, црква, све је толико помешано да се не зна ни ко пије ни ко плаћа. То је критика система и ситуације која мора некако да се почисти. Требаће нам пуно времена, 50 година сигурно. Ми то нећемо доживети“, рекла је Митевска.
Филм је откупљен за дистрибуцију по Србији и Хрватској, а велико интересовање влада и у другим земљама Европе.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар