Шахназаров о филму „Убити по виђењу“, Хладном рату, Русији...

Директор „Мосфилма“ истакао је да се филм Убити по виђењу бави врло шкакљивом темом за Русију и да се водило рачуна о сваком детаљу, с обзиром на то да је реч о истинитим догађајима везаним за хватање чеченског терористе Шамила Басајева, одговорног за терористичке нападе на цивиле, герилске нападе на снаге државне безбдности, опсаду московског позоришта и талачку кризу у Беслану.

„За мене као продуцента је било врло важно да подржим филм о догађају из недавне прошлости, а редитељ ту причу врло тачно преноси уз мноштво детаља. Нажалост, овде је реч о борби против тероризма, који чак поприма и нереалне димензије у свету данас, тако да је та тема врло актуелна“, рекао је Шахназаров у интервјуу Танјугу, описујући филм Убити по виђењу као реалистичан и акциони.

Шханазаров каже да су од обиља метаријала направили и серију од четири епизоде, а посебно је похвалио изванредне глумце са севера Кавказа, чији пристанак да играју чеченске терористе сматра потврдом да су се ствари у Чеченији промениле после ликвидације Басајева.

„Чеченија је данас безбедан регион, али психолошки то је сложен процес и неће се брзо разрешити. Рат у Чеченији је био грађански рат, а такви ратови остављају дубоке ране. Сада је дошла нова генерација и мислим да ће ране полако зарастати, што и чеченски глумци потврђују својим учешћем у овом филму“, рекао је Шахназаров на конференцији за медије.

Рат у Чеченији, према речима Шахназарова, био је и покушај Запада да ослаби Русију коју сматра својим геополитичким противником. Синеаста сматра и да је оно што се догађа данас у свету заправо наставак Хладног рата, који није завршен.

„Сада се то не назива Хладним ратом, али јесте наставак онога што се дешавало пре педесетак година, док је постојао СССР. Многи људи на Западу не би да настављају Хладни рат, зато се он и не назива тако, али је у питању исти процес“, приметио је Шахназаров, а на питање верује ли у могућност окончања ратова, цитира пословицу: Нада умире последња.

Шахназаров је у више наврата отворено подржао председника Русије Владимира Путина, чак је потписао и писмо подршке његовој политици припајања Крима Русији, због чега га у Украјини сматрају претњом по националну безбедност.

„У годинама сам када је боље да говорим оно што стварно мислим, него оно што не мислим. Понешто жртвујеш и ризикујеш, али велико ми је задовољство што могу да говорим оно што мислим. Ако би свако говорио и радио како мисли, то би имало на крају неког ефекта. Ја тако поступам и не мислим да тиме специјално угрожавам Украјину. За мене је она део моје домовине и њихов став је за мене увредљив, посебно што знам да се тамо и даље гледају моји филмови“, рекао је Шахназаров.

Укупан буџет руске кинематографије као трошкови снимања просечног америчког блокбастера

Каже да је филм Убити по виђењу коштао милион и по долара иако је сниман на захтевном терену у планинама, уз коришћење хеликоптера, дронова, са захтевним акционим сценама те да би у такав филм у Холивуду вероватно било уложено 20 милиона долара.

„Буџет руског и америчког филма не може да се пореди. Укупан буџет руске кинематографије износи колико кошта просечан амерички блокбастер“, рекао је Шахназаров.

У Русији, додаје, снима се само 70-80 филмова годишње.

„Требало би бар 300 филмова годишње да се сними у Русији. Проблем је што се у Русији ствараоци углавном ослањају на државни буџет, а држава не може бесконачно да даје. Моји филмови Ана Карењина: Сећања Вронског и Убити по виђењу снимљени су без помоћи државе и сматрам да би требало више да се користе тржишни механизми и тада би се снимао већи број филмова“, рекао је Шахназаров.

Телевизија се зато, додаје, окренула тржишту, због чега се годишње сними 400-500 серија.

„Почетком деведесетих у Русији није било серија, гледали смо само стране. Сада се приказују само домаће. Можда је то сад и минус“, истакао је Шахназаров.