Петар Божовић: Био је то почетак данашњих тајкуна и спонзоруша

У филму из 1986. године играли су Мира Фурлан, Милутин Мима Караџић, Петар Божовић, Алан Нури, Мира Бањац, Ева Рас, Добрила Ћирковић, Весна Пећанац, Бранко Бабовић и други.

„Нема Живка и то је велики губитак који са одстојања времена можемо да осетимо, јер је време, као непријатељ стари и највећи критеријум, одао признање њему и његовом делу, да га није заборавило и ставило га је на видно место наше културе“, истакао је синоћ Божовић у изјави Танјугу.

Њему лично је улога Ђорђа (Жоржа) значила много јер је „у себи развио нешто што је имао, али је показивао само на парчиће“.

„Ту врсту комедије коју сам волео и данас волим, да се не прелази опасна ивица и претвори у карикатуру, већ која има одбрану за лик који тумачим. Без обзира на то што је он такав, он је наш човек. Ако волимо наше људе, волите их са свим манама, само што треба знати ко је какав“, рекао је Божовић.

У заосталим селима црногорског крша где је обичај да муж неверну жену маљем убије преко погаче, у сиромаштву живи млади брачни пар, Јаглика и Лука (Фурланова и Караџић), заветован на доживотну верност, који прихвата позив свог кума Ђорђа (Божовић) да сиђу у приморје.

На наговор Ђорђа, Лука пристаје да му се жена запосли као спремачица у нудистичком кампу. Традиционално васпитана, ужасава се над голотињом, да би под утицајем двоје младих странаца, које забавља њена збуњеност, Јаглика постепено почела да ослобађа спутану сензуалност.

„Друштво се није много променило. То је тек зачетак онога што ће сада бити, сви ови тајкуни, спонзоруше - од морала у коме се није смело откопчати дугме до голих жена које само показују своје гениталије. А у суштини свега стоје жена и човек, који гледајући све те ствери одолевају свим искушењима", истакао је Божовић.

Лепота, сматра, велика је опасност.

„Кроз целокупну историју човечанства, она јесте проклета. У неким народима су гребали лица лепих жена да не би биле семе раздора“, додао је Божовић.

Мира Бањац наглашава да је филм Лепота порока у њеној каријери записан црвеним словом.

„То је изузетан сусрет са Живком Николићем, невероватном личношћу, свестрано образованим човеком. Био је човек естета, увек је долазио на снимање потпуно спреман. Све што је имао да вам каже, говорио је тихо као испосник. Он је јако волео глумце. Он је неговао своје глумце“, рекла је Бањац Танјугу, додавши да је било задовољство радити са дивним глумцима и у амбијенту Аде Бојане.

„То је било време када су сви глумци на летовању, а требао нам је велики број статиста и питали смо се где ћемо наћи групу младих који ће играти нудисте. И у једном тренутку долази група младих из Чешке и пристали су да играју“, присетила се Бањац.

Тумачећи Миладу која руководи нудистичким кампом, Бањац каже да јој је било тешко да уђе у лик жене из другог миљеа, али је знала да не сме исмејавати ниједан карактер и да комично мора да изађе из односа.

„Била сам изненађена да је Живко мени дао ту улогу. Замишљала сам да то треба да ради јака Црногорка, енергична жена, црна и одем на разговор са плавом косом какву и данас имам и он ми дискретно каже: 'Миро, ми то морамо мало подшишати. Мало ћемо ту боју да убијемо'. Не знам да ли сам била мушко или женско, на црног гаврана сам личила, моја фризерка је само јекнула када ме је видела. Два-три месеца смо извлачили ту боју и чекали да порасте“, испричала је глумица, уверена да је све то вредело.

„Сада када сам се удаљила од тога, чини ми се да је то и последњи лепи посао, јер је била здрава атмосфера и велика љубав међу нама глумцима. Дружили смо се и стварали“, додала је Бањац.

Бранко Бабовић се сећа сцене када је носио „заставу 101“ уз црногорски крш.

„Причао сам са Пером и једном му кажем: 'Перо, ја играм носећу улогу у филму'. Он ми на то вели: 'Није море, бањо, него ја. Ти играш главну , а ја носећу зато што сам носио 'заставу 101' тамо где је најлакши камен пет тона'. Најгоре што је то била моја идеја“, присетио се Бабовић.

Испричао је да су им мештани малог села дали мазге за ту сцену, али мазге нису могле да мрдну у том кршу, мештани су почели да их псују и узели су им мазге.

„Живко, онако тих, тајанствен, упита: Шта ћемо сад? А ја млад и стидљив рекох: 'Имам идеју – да ми носимо ауто'. Нормало је да животиње носе, али када људи носе, онда је то лудило. Живко је само рекао: 'Одлично'. Проклињао сам себе што сам проговорио уопште“, рекао је Бабовић.

Рестауриран филм Лепота порока данас ће бити приказан у Југословенској кинотеци.