Инес Парис: Жене морају да се боре за бољу позицију у кинематографији

Редитељка из Шпаније је гост Београда и за Танјуг напомиње да увек интересантно видети у иностранству како људио реагују на филмове из Шпаније и латинске Америке.

„Први пут сам у Београду и чула сам да је шпанска кинематографија изузетно цењена у Србији. Фестивал 'Шпански метар' показује различитост кинематографије на шпанском језику. Публика ће имати прилике да вии документарне филмове, трилере, комедије, хорор остварења. Верујем да је одлична селекција и да ће људи уживати на фестивалу“, рекла је Парис.

Њен филм отвара фестивал и цењена редитељка каже да је реч о комедији.

„Људи то не очекују када виде наслов. Филм говори о породици која као и свака друга породица у себи носи неке неразјашњене односе. Главну глумицу у мом остварењу Белен Руеда публика у Србији препознаје по улози у телевизијском формату Серанови“, навела је редитељка.

Осим филма на отварању публика у Београду у оквиру програма фестивала „Шпански метар“ имаће прилике да види и њено остварење Мигел и Вилијам.

„Реч је о измишљеном сусрету Вилијама Шекспира и Мигела Сервантеса које ће повезати једна жена. Та жена ће на крају филма бити много паметнија од славних писаца“, објаснила је Парис.

Према њеним речима у шпанској кинематографији веома мали број жена снима филмове.

„Такав тренд важи и за свет у целини. Веома мали број жена се налази на местима где се одлучује које ће се приче испричати и претворити у филм. То је велика грехота јер заправо губило прилику да чујемо шта о нечему мисли пола човечантва на планети. Жене морају да се боре за бољу позицију у оквиру кинематографије“, истакла је шпанска редитељка.

Истиче да у САД жене најмање имају прилику да режирају филмове, док у Нигерији жене највише учествују у стварању кинематографије.

„Највећи број жена које потписују филмове као редитељи је управо у Нигерији. Тамо где искључиво од воље жена зависи да ли ће снимити филм, ту је све у реду. Када се у великој индустрији доносе одлуке као што је то случај са Холивудом и САД, тамо већ велики новац и велика моћ ограничавају жене у жељи да буду филмске редитељке“, сматра Парис.

Славна редитељка каже да српска кинематографија стиже у Шпанију мање него што би требало.

„Видела сам само филмове које су потписали Горан Паскаљевић и Емир Кустирица. Приметила сам да у њиховим филмовима постоји специфична доза хумора. Тај смисао за хумор имамо и ми Шпанци. Схватила сам да Шпанци и Срби имају сличан смисао за хумор“, закључила је Парис.