Никад већи буџет за српску кинематографију

Вукосављевић је изразио задовољство због највећег издвајања за кинематографију у историји Србије.

За настајање филмова опредељено је 980.400.000 динара.

„Тај новац намењен је конкурсима Филмског центра Србије и ово је велики искорак за све нас и нашу културу. У односу на опредељена средства за прошлу годину то је повећање од читавих 50 процената“, рекао је Вукосављевић.

Министар је напоменуо да суму која је намењена српској кинематографији треба схватити као заслужени подстрек.

„Могу да кажем да је држава преко Министарства културе, сликовито речено, бацила рукавицу у лице филмским ствараоцима у Србији. Ово је максимална сума коју држава у овом моменту може да одвоји за филм и очекујемо да српска кинематографија адекватно одговори квалитетним достигнућима“, сматра Вукосављевић.

Он је напоменуо да не постоји јака каузалност између новца и резулатата у култури.

„У питању су сложени стваралачки процеси и сви смо свесни да новац не чини неку културу битном и живахном, али са друге стране релаксира околности у којој уметност настаје“, рекао  је Вукосављевић.

За њега нема дилеме да је Србија са директним издвајањима из буџета за кинематографију изашла на прво место.

„Хрватска заправо и даље издаваја нешто више од нас али по моделу који подразумева средства из пореза за алкохолна пића и игре на срећу. У сарадњи са Привредном комором Србије настојаћемо да у наредном периоду и ми да обезбедимо таква средства“, истакао је министар.

Очекујемо да талентовани и вредни посланици српске кинематографије искористе ове одобре околности које је држава омогућила.

„Надамо се да ће у српској кинематографији настати остварења која ће пружити духовну и сваку другу сатисфакцију нашим грађанима. Са друге стране верујем и да ће наши филмови бити запажени на међународном плану“, истакао је Вукосављевић.

Бобан Јевтић директор Филмског центра Србије подсетио је да је ФЦС 2016. године имао 16 конкурса у оквиру којих је 124 пројекта подржано.

„Већ следеће године имали смо 24 конкурса преко којих је подржан 161. пројекат. Најзад смо почели да имамо осетније присуство на фестивалима, нарочито у последње две године. Учествовали смо и у међународним радионицама... За следећу годину имаћемо лепе вести што се тиче Берлинала и велику ретроспективу на најважнијем Фестивалу документарног филма у Лиону где ће бити приказано 18 српских филмова“, рекао је Јевтић.

Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије истакао је да је Групација за кинематографију међу најактивнијим у привредној комори.

„ПКС има вишеструку сарадњу са Министарством културе и информисања на плану организације међународних наступа. Организовали смо представљање Србије на на сајму креативне индустрије у Пекингу. Посебно смо поносни на резулатет сарадње ФЦС, ПКС и Министартсва културе и информисања. Створили смо услове за боље позиционирање српске кинематографије на међународној сцени“, нагласио је Чадеж.

Глумац, редитељ и продуцент Драгн Бјелогрлић је истакао да је видљив помак српске кинематографије у односу на период пре три године када је настала Група за кинематографију.

„Када се направи јединство унутар једног еснафа, када се дефинишу циљеви онда стигнемо до значајних резултата уз сарадњу са ресорним министарством. У ове три године урадили смо више него у претходних десет за српску кинематографију. Надамо се да ће следеће године законска регулатива одредити области ауторских парава, пиратерије, интелектулне својине... Надамо се и закону о кинематографији који је за нас најбитнија ствар“, закључио је Бјелогрлић.