Кустурица: Покушавам да чиним најбоље и најискреније

Прилепин је, сматра Кустурица, сигурно најпознатији руски писац.

„Оно што сам ја прочитао, говори да је реч о великом писцу. После дужег времена у Русији имамо неког за кога можемо да кажемо да је велики, велики писац“, рекао је Кустурица.

Ипак, највећа добит „Кустендорфа“ је Лав Дијаз, за кога се може рећи да је један од највећих живих аутора.

„Кинематографија није оно што је била пре 10 година, не постоје више филмови какве ја радим и мени слични, зато што је те филмове Холивуд отео. Нема компромиса између циркуса и озбиљности као што су били велики амерички филмови седамдесетих година. Данас је то индустрија преузела, тај естрадни део Холивуда који заправо држи Вашингтон, и у он у тој спрези и плаче и смеје се“, каже Кустурица.

На другој страни су, према речима Кустурице, филмови који се снимају са 80.000 долара. „И ти људи остваре велике резултате као што је Лав направио, иако ми је рекао синоћ уз вино да би волео да направи филм макар од два милиона“, додао је Кустурица.

„Ми смо покренули фестивал када је почела да се распада кинематографија коју ми знамо из прошлог века, али ће сигурно она да класификује све што се дешава, и ове разне прозоре кроз које може да се кликне и види неки филм или серија, а они ће бити немилосрдни – било да је у питању Балзак или Енди Ворхол“, казао је Кустурица.

Подсећа да је деведесетих година Њујоркер проглашавао Ворхола већим уметником од Микеланђела, што је, сматра, потпуна глупост јер различити стилови не могу да се пореде.

„Ворхола се данас сећају само провинцијалци, а с друге стране имате Дијаза, аутора са Филипина, који прави своје филмове по рецептури моралних дилема, које је Достојевски успоставио. Зато ја верујем да све што вреди, у будућности ће, када се отворе нови прозори кроз које кинематографија може да се гледа, остати, а оно друго ће пропасти заједно са пролазношћу“, додао је признати редитељ.

Кустурица је данас био у Сопоту на сахрани пријатеља из Сарајева и каже да размишља да су живот и смрт повезане радње, да једно друго надопуњује.

„Размишљати о животу, а не узимати у обзир смрт, то је мало глупо, а ја настојим да будем мало паметнији и ти филмови које радим и сви пројекти које радим су, по некој рецептури, и Андрићевој мисли да се мртвом вуку у зубе гледа. Код нас постоји шанса да се у последњој секунди живота схватиш и да све што си радио раније пропадне у тој једној секунди. Зато ја сада покушавам да чиним најбоље што могу и најискреније“, истиче редитељ.

После девет година „Кустендорфа“, највише је поносан на чињеницу да се држе критерија, да заправо не постоји модерни рецепт црвеног тепиха и свих других ствари које се постављају као крајњи циљ младих људи, мада верује да постоји мноштво младих који верују да су праве вредности и понирање у дубину и суштину егзистенције, заправо задатак.

„Филмови у овогодишњем такмичарском програму су можда понајбоља селекција од почетка. То значи да се охрабрени јављају и да ће такви лакше чинити искорак у властиту будућност и тиме ће нама да улепшају будућност“, нагласио је.

Поводом домаће премијере свог новог остварења На млечном путу, Кустурица у шали каже да се тресе као прут: „Нешто чудно има са тим филмом. Имао је громогласну премијеру у Венецији, невиђену премијеру у Лисабону, имао је три пројекције у Лондону, по Москви је кренуо да игра у 400 биоскопа, а код нас ваљда се то у мом случају подразумева. Он је ту, он је скупио паре, он то може и сви само чекају да кажу: 'Па добро је'“.

У Дрвенград су допутовали руски писац Захар Прилепин, фински редитељ Анти Јокинен, члан жирија адвокат Кристијан Валсамидис, а гости фестивала су и министар културе и информисања Владан Вукосављевић и амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин.

Свечано отварање је заказано за 23 часа у сали „Проклета авлија“.