„Српска штампа 1914-1915“, Велики рат у документарцу РТС-а

Сценарио за четири документарно-игране једносатне епизоде серије Српска штампа 1914-1915 потписује Александар Гаталица, а редитељ је Филип Чоловић.

Филм се бави епохом, периодом од 1914–1915. године, каже редитељ Чоловић, и то кроз визуру српске штампе тог времена.

„Кроз четири једночасовне епизоде, гледаоце води наратор Бојан Жировић, који ће објашњавати фактографију, амбијент, приче о Београду и житељима тог времена. У свакој епизоди имаћемо и по две игране сцене, за које смо ангажовали реномиране домаће глумце“, рекао је Чоловић наглашавајући да ће то бити узбудљив професионални изазов за читаву екипу.

Комбинацијом документарног и играног, образложио је редитељ, још ефектније ће се дочарати епоха и сигурно оживети неке чињенице које могу допринети бољем или јаснијем разумевању времена пред и на самом почетку Великог рата.

„Оно што карактерише све епизоде је и диван књижевни језик, стилски уједначена нарација. Александар Гаталица је изузетно вешто написао ТВ сценарио о том периоду, верујем да ће приче које ћемо пренети филмом Српска штампа обогатити многа наша досадашња сазнања, чак и о емотивним доживљајима нашег народа у односу на тај рат“, оценио је Филип Чоловић.

Четири епизоде документарног филма Српска штампа 1914-1915 носе називе Штампа бруји, Штампа грми, Штампа слави и Штампа гасне.

Према речима сценаристе Александра Гаталице, жеља ауторске екипе је да се, у јубиларној 2014. години, аудиторијуму приближи то преломно и по много чему најзанимљивије време српске штампе у 20. веку.

„То неће бити само преглед написа, листова и тиража, већ прави мали историјски бревијар људских надања, заблуда и нералних очекивања, као и већ познате спектакуларистичке вештине тадашњих журналиста“, истакао је Гаталица.

Српска штампа, након ступања Карађорђевића на престо, живи један од својих најбујнијих, али и најпрекомернијих живота.

Слика живота кроз преглед штампе

У новинама, али и у готово небројеним сатиричним листовима, наводи Гаталица, цветале су пашквиле, сатира, иронија на високом нивоу, али и право улично оговарање којег није био поштеђен ни сам краљ Петар. У таквој клими стасавају највећа новинарска имена тог времена, као вешти, али помало обесни представници „седме силе“.

„Преглед штампе од 15. јула до 30. јула 1914. године по старом календару, одсликава прича о томе како људи који живе у садашњости, за разлику од историчара, не знају шта ће им се догодити у будућности“, каже аутор сценарија документарног филма Српска штампа 1914-1915, нагласивши да су људи, за то време, живели обичне животе и од штампе очекивали не само да их подстрекава новим догађајима већ и да их развесели, па и расплаче неком романсом.

Тако, на дан ултиматума, наводи Гаталица, Политика објављује и кратку причу Грешница Пјера Сала са поднасловом Велика људска драма, а мали огласи доносе рекламу за „Светлосни институт за лечење деце“, др Симића, који ради са дозволом господина министра унутрашњих дела, а Народне новине, штампају фељтон Кнута Хамсуна, у оно време врло популарног писца, под називом Пан.

Овим серијалом, поручује ауторски тим Радио-телевизије Србије, нећемо се подсетити само вести које су обележиле прве странице ондашњих новина већ и све оне, такође атрактивне приче које су заслуживале да се нађу на претпоследњим или последњим страницама новина.

Управо те вести и приче доприносе склапању својеврсног мозаика о овом периоду историје нашег народа.

„У Политици од 24. јуна 1914. (одмах после атентата на Фердинанда), објављени су и наслови попут Тријандафил Лазаридис продаје у својој колонијалној трговини Цариградски ратлук са и без бадема. Ту је увек и нешто интрига, рецимо како се спремају 'фина стаклена кола за погреб Фрање Фердинанда која коштају толико и толико'... Ондашњи текстови у новинама готово никад се нису потписивали, па је читава београдска варош препричавала рубрику Ја знам све! у листу Политика и питала се ко стоји иза псеудонима Интерим, који се појављивао као потписник те рубрике. Све је то тако трајало до септембра 1915. године када, са повлачењем последњих јединица из Србије, престаје да излази и српска штампа“, испричао је Александар Гаталица.

Према његовим речима, последња епизода серијала Српска штампа 1914-1915 подсетиће на последње странице новина из септембра 1915. године када се „затвара једна херојска епоха српског журнализма“.