Руска критика: „Ана Карењина“ као дечја сликовница

Од самих кинематографских почетака Толстојево дело инспирише свет. „Ана Карењина" шест пута је оживљена у Русији, пет пута у Великој Британији, два у Немачкој и по једанпут у Аргентини, Мађарској и Индији.

Играле су је многе славне глумице од Грете Гарбо, Вивијен Ли, Татјане Самојлове, Софи Марсо до Кире Најтли. Ново виђење једне од највећих љубавних прича, редитеља Џоа Рајта и сценаристе Тома Стопарда, чини се интересантним због одступања од ремек-дела насталог пре више од 130 година.

Решење по којем је свет позориште, а живот игра показало се добрим. Ана Карењина је престала да игра, открила саму себе и прекршила морални кодекс.

„Невероватан позоришни стил примењен је у адаптацији историјског дела. Ту је љубав у свим аспектима позитивним и негативним. Романса игра малу улогу. Пријатељство, нервоза, лудило, љубомора, самоћа - филм је права експлозија свега тога", сматра Кира Најтли. 

И док руска критика на 130-минутну верзију романа гледа као на раскошну, илустровану дечју сликовницу и модерну екранизацију која је прави енглески блокбастер, једино прихватљиву уколико се посматра као комедија, а на Киру Најтли као премршаву за лик, остатак света филм прихвата са симпатијама.

Недостижном идеалу тешко се приближити. Ипак, Рајтов филм који је симбиоза драме, мјузикла и кореографских елемента, сниман је на више од 100 сетова који су помогли развој радње у разноликим екстеријерима и ентеријерима у којима ће, ако ни у чему другом, гледаоци и ипак уживати.