Критичари немилосрдни према Анђелини

Најављена као главни догађај трећег фестивалског дана 62. Берлинала европска премијера филма У земљи крви и меда, редитељског првенца Анђелине Џоли, привукла је велику пажњу.

Након пројекције за новинаре, одржане дан раније, на запрепашћење многих, чули су се звиждуци и понеки спорадичан аплауз, што је био наговештај да ће критике филма бити oсредње или лоше.

Ретки су били коментари да је Џолијева направила озбиљно и добро остварење.

„И даље се трудим да разумем филм, јер он је за мене чудно искуство... Необична мешавина различитих начина приповедања и реалности, чак и псеудо реалности. Филм почиње веома грубо, а када видите прве знаке рата, осећате се болесно", рекао је филмски критичар Јан Лумхолд.

Према оцени његовог колеге Гунара Рехлина, проблем у филму могао би да буде то што су само Срби лоши момци, а други добри.

„Можда би филм добио више да има равнотеже, али ипак он је бољи него што сам очекивао. Напет је, на моменте и непријатан за гледање", објаснио је Рехлин.

„Филм ми се уопште не свиђа, зато што је веома вештачки. Тако га доживљавам на сваком нивоу", оцена је филмске критичарке Сунчице Уневске.

Идеја остварења да се кроз причу о љубави Србина и муслиманке у рату прикажу све страхоте је ипак „упакована" у холивудски стереотип, по којем увек једну страну чине добри, а другу лоши момци.

У случају Анђелининог филма све је, нажалост, максимално банализовано и приказано црно-бело, са обиљем бруталних сцена. Војска која на својим униформама има српска обележја чини у филму најмонструознија дела од силовања, бацања бебе кроз прозор и убијања цивила.

Упркос томе што се на почетку филма наводи да је Босна и Херцеговина етнички најразноликија земља у којој живе Срби, Хрвати и Бошњаци, ниједна друга војска у филму није приказана, осим неколицине Бошњака који су више организовани у некакву герилску формацију која се супротставља крвавом грађанском рату, у којем злочине чини, ипак, само једна страна.

Филм У земљи крви и меда нема озбиљне уметничке квалитете. Рад са глумцима једна је од најслабијих карика филма. Одабрана тема за Анђелину Џоли је сувише комплексна, сценарио пун нелогичности, дијалози су површни, као и помињање историјских чињеница с намером да неке лоше момке учини бар мало бољим. Све у свему једна незаокружена целина, која на моменте добија и гротескне обрисе, пренела је оцене филмских критичара после новинарске пројекције у Берлину новинарка РТС-а Сандра Перовић.

Страним критичарима никако није јасно зашто се након две деценије позната глумица ухватила тематике која Американцима и остатку света и није претерано значила ни док је рат на Балакну трајао.

Главна замерка редитељки је што је занемарила патње и других ратних жртава.

На питање извештача РТС-а из Берлина, на конференцији за новинаре, о разлозима због којих у филму није приказана и друга војска, да ли је имала саветнике док је писала сценарио и да ли се број од 50.000 Босанки односи и на српске и хрватске жртве у Босни редитељка је дала кратак одговор.

„Реч је о свим женама. Према проценама Уједињених нација и Европске уније, тај број је 50.000, али у животу и једна силована жена је превише. Ако питате коју смо зараћену страну представили, приказали смо босанску зараћену страну. Ово је уметнички, а не документарни филм и трудила сам се да ситуацију представим што реалније", објаснила је Џолијева.

„Радња филма се дешава у српском логору и зашто очекујете да се виде униформе свих зараћених страна?", упитао је глумац Раде Шербеџија.

Добити ексклузивни интервју са Анђелином Џоли овог пута није било тешко. Ко год је платио 2.500 долара добио је петоминутни ТВ интервју са редитељком и екипом филма. Имајући у виду да је реч о лоше снимљеном филму, цена је ипак исувише висока.