„Дракo“, убица вируса

Откриће антибиотика донело је револуцију у лечењу бактеријских инфекција. Да ли ће и „драко", како су амерички научници назвали најновији лек, донети револуцију у лечењу болести које изазивају вируси, резултати истраживања тек треба да покажу.

Очекује се да се овај, како тврде, свемоћни лек, у апотекама нађе у наредних неколико година. Стручњаци у Србији кажу да су резултати охрабрујући, али да је дуг пут од истраживања до примене новог лека.

Готово сви светски, али и домаћи медији, пренели су вест да су научници чувеног Института за технологију у Масачусетсу пронашли лек против 15 сојева вируса, који су узрочници грипа, сиде, богиња, херпеса...

Објављено је да се лек „драко" изборио и с вирусима који изазивају дечју парализу и денга грозницу - проналази заражена места, спречава почетак или наставак инфекције и болесне ћелије наводи на „самоуништење", док здраве остају нетакнуте.

Према оцени директора Клинике за инфективне и тропске болести КЦС Драгана Делића, као идеја, то је доста прихватљиво за инфекцију јетре, јер она има моћ регенерације.

„Али постоје вируси који су неуротропни, који показују афинитет према нервним ћелијама, дајући тешке енцефалитисе. Шта ће се десити са тим пацијентима ако ми покренемо механизме аутодеструкције, или уништавања тих нервних ћелија које се не могу репарирати? Према томе, остаће сигурно тешке последице ако пацијент преживи ту инфекцију", објаснио је др Делић.

Претходних дана није се говорило само о леку „драко". Објављени су и резултати експерименталног истраживања групе научника са Универзитета у Пенсилванији, који су се, како се наводи, изборили са хроничном лимфоцитном леукемијом.

Помоћник директора Института за онкологију и радиологију Сузана Васовић објаснила је да су стручњаци успели да припреме генетским инжињерингом бела крвна зрнца узета од пацијента тако да директно уништавају малигне ћелије.

„Ћелије хроничне лимфоцитне леукемије код два од три пацијента, довеле су до потпуног уништења и до великог имунолошког одговора у крви пацијената. То буди наду да ће метода, тај принцип, бити један од водећих у стварању нових антикацерских лекова", истакла је др Васовић.

Чињеница да се све то саопштава преко медија није метод рада истраживачких екипа, макар био и успешан, објашњавају домаћи стручњаци, јер подстиче и шири лажну наду. Период истраживања је веома дуг, а до клиничке примене лека некада прођу и деценије.

„Сваке године се направи односно синтетише око милион нових хемијских супстанци који су потенцијални лекови за лечење рака, од тих милион само 10 доспе у фазе клиничког испитивања за примену на људима", навела је др Васовић нагласивши да тек након тога следи мукотрпан пут који траје годинама.

Треба доказати да је нови потенцијални лек безбедан за примену, треба одредити његову максималну дозу, у којим малигним болестима је активан, и у завршној фази да ли је бољи од тада најбоље стандардне терапије.

Према речима Драгана Делића, неретко се на средини процеса покаже да је лек токсичан, неприхватљив, и недовољно ефикасан.

„Ови резултати обећавају и охрабрују, али не треба гајити ни лажну наду, јер је дуг пут од идеје до реализације, односно примене", закључио је др Делић.

Стручњаци подсећају да смо пре 20-30 година били беспомоћни у борби против многих болести, али да је ситуација сада срећом другачија, као и да без истраживања у којима учествују и научници и клиничари и пацијенти нема напретка.