Пренатални тестови ускоро о трошку државе – шта све могу да открију код бебе

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, др Александар Стефановић објаснио је које поремећаје тестови могу да открију, када се препоручује њихово обављање и како ће се одређивати које труднице имају право на анализу о трошку државе.

Шта открива неинвазивни пренатални тест

НИПТ је скрининг тест којим се испитује ДНК плода присутна у крви мајке. За анализу је потребно узети узорак крви, а затим се испитује да ли постоје показатељи одређених хромозомских и генетских поремећаја.

Тестом се могу открити Даунов, Едвардсов и Патау синдром, као и Клинефелтеров и Тарнеров синдром. Анализа може да обухвати и полне хромозоме, што омогућава утврђивање пола бебе.

„Овим тестом се могу открити многе генетске аномалије, као што су Даунов синдром, Патау синдром, Едвардсов синдром, Клинефелтеров синдром, Тарнеров синдром, али може се открити и пол бебе, односно полни хромозоми“, навео је Стефановић.

Према његовим речима, поузданост теста за наведене поремећаје прелази 99 одсто. Ипак, реч је о скрининг тесту, а не о коначној дијагнози. Уколико резултати укажу на могућност постојања поремећаја, следе додатне анализе којима се утврђује да ли аномалија заиста постоји.

„Доктори воле да кажу: ништа није 100 одсто. Али када имате прецизност од преко 99 одсто, заиста сте, на неки начин, мирни“, објаснио је Стефановић.

Када се тест ради и којим трудницама се препоручује

Неинвазивни пренатални тест може да се ради већ од девете или десете недеље трудноће, али време тестирања зависи од медицинских индикација и процене лекара.

Међу околностима које могу бити разлог за препоруку теста Стефановић је навео старост мајке већу од 35 година, старост партнера већу од 45 година, генетске аномалије у породици, претходну трудноћу која се завршила спонтаним побачајем и трудноће остварене вантелесном оплодњом.

Према његовим речима, процењује се да од 15 до 25 одсто трудница има медицинску индикацију за ову врсту тестирања.

НИПТ се разликује од инвазивних метода, попут амниоцентезе, којом се узима узорак плодове воде увођењем игле кроз трбушни зид и зид материце. Анализа крви не захтева улазак у материцу и не носи ризике који су повезани са инвазивним поступком.

Стефановић је указао на могућност компликација код инвазивних процедура, укључујући крварење, инфекцију и спонтани побачај, истичући да је неинвазивни тест безбеднији начин скрининга.

Уколико резултат укаже на повећан ризик од генетског поремећаја, трудница се упућује на додатна испитивања и генетско саветовање.

„Ако откријете нешто што није у реду на том тесту, иде се даље. Креће се и у генетско саветовалиште, где седе и гинеколози и генетичари, и онда се одређује шта би даље требало да се уради“, објаснио је директор Клинике за гинекологију и акушерство УКЦС-а.

Ко ће имати право на бесплатан тест

Иако је најављено да ће НИПТ бити доступан о трошку државе, детаљи примене мере тек треба да буду утврђени. Још није прецизирано како ће се одређивати право на тестирање, ко ће давати индикације и у којим здравственим установама ће оно бити доступно.

Стефановић очекује да ће трошкове пре свега покривати држава за труднице код којих лекар или конзилијум гинеколога утврди медицинску индикацију.

„До сада све процедуре које радимо у гинекологији и акушерству углавном су везане за медицинске индикације. Немамо још упутства како ће то да иде тачно, али ја претпостављам да ће све оне које имају медицинску индикацију коју индикује доктор или конзилијум гинеколога бити покривене од стране државе“, рекао је Стефановић.

Остаје да се види да ли ће и под којим условима тестирање о трошку државе бити доступно трудницама које желе да га ураде на лични захтев, без утврђене медицинске индикације.

Од 300 до 1.200 евра у приватним лабораторијама

Цена неинвазивних пренаталних тестова у приватним лабораторијама креће се од око 300 до 1.200 евра, зависно од обима анализе и броја поремећаја који су њоме обухваћени.

Основни пакети најчешће обухватају испитивање пет наведених генетских поремећаја и полних хромозома. Постоје и проширене анализе, али ће се, како је навео Стефановић, државно финансирање односити на откривање генетских аномалија, а не на тестирање које се обавља искључиво ради утврђивања пола бебе.

Увођење бесплатног тестирања могло би да смањи финансијско оптерећење породица и олакша лекарима да трудницама којима је анализа потребна препоруче њено обављање.

„Биће то велика олакшица за наше жене, наше будуће мајке и њихове породице“, оценио је Стефановић.

Да би мера била примењена, потребно је утврдити стручна и методолошка упутства, укључујући критеријуме за упућивање на тестирање и установе у којима ће оно бити доступно.

„Нас чека сигурно организација у целом том послу и да нека стручно-методолошка упутства направимо, која ће одређивати ко ће давати индикације, у којим установама“, навео је Стефановић.