Нису само калорије у питању – како фруктоза утиче на гојазност

Међутим, оно што у организам доспева кроз црева може имати бројне последице, што показује и нова студија о уобичајеном шећеру фруктози.

Студију је предводио тим са Универзитета Калифорније у Ирвајну, а објављена је у часопису Science Advances. Она открива изненађујућу везу између фруктозе и апсорпције масти, продубљујући наше разумевање гојазности као метаболичког ланца догађаја.

Фруктоза се природно налази у организму, а може се наћи и у шећеру, воћу и појединим врстама поврћа.

Кукурузни сируп са високим садржајем фруктозе, који је био у фокусу ове нове студије и представља један од главних извора додатог шећера у савременој исхрани, заслађивач је који се налази у већини прерађених намирница.

Фруктоза се и раније повезивала са гојазношћу, између осталог и у студији из 2023. године, која је указала на то да би овај једноставни шећер могао бити заједнички фактор који повезује различите претпоставке о узроцима гојазности.

Али до сада заправо нисмо знали на који начин фруктоза делује на организам тако да доводи до повећања телесне масе и, на крају, гојазности.

Ова нова студија указује на то да није реч само о калоријама које фруктоза садржи – већ да се догађа још нешто, што укључује танко црево и његову наборану површину прекривену ресицама, које помажу апсорпцији хранљивих материја.

„Конзумирање кукурузног сирупа са високим садржајем фруктозе представља фактор ризика за гојазност и дијабетес, али основни механизми, нарочито на нивоу појединачних органа, још нису у потпуности разјашњени“, наводе истраживачи у објављеном раду.

„Открили смо неочекивану улогу разградње фруктозе у танком цреву у регулисању цревног микробиома, раста лимфних капилара специфичних за илеум, апсорпције масти из хране и, коначно, метаболичке способности целог организма након конзумирања великих количина кукурузног сирупа.“

Истраживачи су генетски изменили мишеве тако да немају KHK-C, главни ензим који помаже у метаболизму фруктозе, у танком цреву. Затим су их током 12 недеља хранили великим количинама кукурузног сирупа.

Оно што се потом догодило било је изненађујуће.

У поређењу са контролном групом мишева, они којима је недостајао KHK-C, односно способност организма да обрађује фруктозу, добили су мање на тежини и имали мање масног ткива, уз значајне промене у цревном микробиому.

„Показујемо да инхибиција разградње фруктозе специфично у танком цреву мишева неочекивано ублажава гојазност изазвану фруктозом и инсулинску резистенцију“, наводе истраживачи.

Даља анализа открила је специфичан ланац хемијских реакција

Без прераде фруктозе у цревима, било је мање имунских ћелија познатих као макрофаги у илеуму, завршном делу танког црева.

То је, заузврат, довело до скраћивања лимфних капилара званих лактели, који преносе масти из хране, чиме је смањена апсорпција масти у организам.

Процес је потврђен анализом измета генетски измењених мишева – он је садржао више масти јер је мања количина масти била апсорбована.

Штавише, када су узорци измета ових мишева, са измењеним микробиомом, пресађени другим мишевима, примећени су слични ефекти на апсорпцију масти.

„Експерименти са трансплантацијом фекалног материјала показали су да микробиом, измењен смањеном разградњом фруктозе у цревима домаћина, смањује број макрофага у илеуму који су неопходни за раст лактела“, наводе истраживачи.

„Стога, измењена структура цревних лактела вероватно доприноси синергијским ефектима велике количине масти и шећера на метаболичке поремећаје.“

Наравно, сва ова открића тек треба анализирати и потврдити код људи, али студија указује на раније неоткривену везу између масти и шећера: варење фруктозе припрема танко црево да ефикасније апсорбује масти.