Врућине могу бити кобне, не потцењујте симптоме исцрпљености и пазите како се расхлађујете

„Највише трпи кардиоваскуларни систем, али и цео организам. Ово није само временска већ и здравствена непогода. Због тога је Министарство здравља упутило апел лекарима да свим пацијентима који долазе на прегледе препоруче све оно што се препоручује у ванредним околностима“, наводи помоћник министра здравља, професор Небојша Тасић.

Пре свега долази до ширења крвних судова у кожи и знојења. То су два начина на који се организам бори против високих температура. Знојењем долази и до губљења електролита.

„То све условљава пад крвног притиска, вртоглавице, несвестице – умор и малаксалост“, додаје Тасић.

Ако се не реагује на време може доћи до топлотне исцрпљености и топлотног удара.

Исцрпљеност је стање које многи људи ни не примете, не хидрирају се на време, губе електролите и врло брзо долазе у стање умора и малаксалости.

Хидратација је од изузетне важности, али и избегавање већих количина кафе, алкохола, газираних пића, већ само вода, чај и млеко.

У овим летњим месецима, код хроничних пацијената терапије често морају да се коригују, али то пацијенти никако не смеју на своју руку, већ само са лекарима.

Не улазити нагло у хладну воду

Јуче у послеподневним часовима је 27-годишњем младићу на Ади Циганлији позлило. По изласку из воде, он је изгубио свест. Екипе хитне помоћи су више од сат времена оживљавале младића, али без успеха.

„Нагла промена температуре може да доведе да се деси трагичан исход. Сада још не знамо шта је био главни узрок, то ће резултати обдукције показати“, каже Драган Керкез из Удружења спасилаца на води Србије.

И поред свих апела, дешавају се овавке ситуације.

Пре пар дана, у аква-парку у близини Београда, једно четворогодишње дете је извучено из воде и срећом успешно реанимирано.

Због тога саветује људима да се купају само тамо где су за то предвиђена места, где постоји спасилачка служба, медицинска служба и неко ко може притећи у помоћ. 

Др Ковачевић саветује: Колико воде пити, када проветравати стан и ко је најугроженији

Током периода високих температура најважније је спречити дехидратацију и додатно оптерећење организма, упозорава интерниста др Зоран Ковачевић. Посебан опрез потребан је код најосетљивијих група – одојчади и мале деце, старијих од 65 година, као и хроничних болесника, пре свега оних који болују од срчаних, плућних и бубрежних обољења.

Доктор Ковачевић посебно истиче да особе које користе лекове за снижавање крвног притиска, нарочито комбинације АЦЕ инхибитора или антагониста АТ2 рецептора са диуретицима, треба чешће да контролишу крвни притисак, јер високе температуре и губитак течности могу додатно да га снизе.

Један од најважнијих савета односи се на унос течности. Препоручује да грађани током врелих дана попију између 2,5 и 3,5 литра воде дневно. Међутим, воду не треба уносити одједном у великим количинама, већ постепено – по пет до шест гутљаја више пута током дана. На тај начин организам лакше надокнађује течност изгубљену знојењем.

За особе које због лекова или дехидратације осете нагли пад крвног притиска, др Ковачевић наводи да може помоћи пола кафене кашичице соли размучене у води, што може допринети привременом порасту притиска. Истиче да је овај савет намењен управо особама код којих је дошло до пада притиска.

Када је реч о употреби клима-уређаја, препоручује умереност. Климу не треба држати укључену током целе ноћи, а температуру је најбоље подесити на 25 до 26 степени. Велике температурне разлике између спољашње средине и расхлађених просторија, упозорава, могу повећати ризик од прехлада и других здравствених тегоба.

За бољи сан саветује и правилно проветравање стана. Најбоље време за отварање прозора је између један и четири часа после поноћи, када су спољашње температуре најниже.

Посебне препоруке односе се на раднике који посао обављају на отвореном, попут грађевинаца, путарa и пољопривредника. Најтеже физичке послове требало би организовати у јутарњим и каснијим поподневним часовима, уз обавезне чешће паузе и одмор у хладу. Поред тога, особе које бораве или раде на високим температурама требало би да уносе од 150 до 200 милилитара воде, а према неким препорукама и до 250 милилитара, отприлике на сваких пола сата, како би континуирано надокнађивале изгубљену течност.