Ефекти „чудотворних“ антиамилоида у лечењу Алцхајмерове болести тривијални, показује нова студија

Лекови који су представљени као прекретница у лечењу Алцхајмерове болести не доносе приметну разлику код пацијената, наводи се у новој обимној студији.

Анализа клиничких испитивања код особа са благим когнитивним оштећењем или благом деменцијом показала је да су ефекти антиамилоидних лекова на когницију и тежину деменције током 18 месеци били „занемарљиви“, док су побољшања функционалних способности „у најбољем случају мала“.

Овакав закључак представља ударац за нову генерацију лекова осмишљених да успоре Алцхајмерову болест уклањањем наслага амилоидних протеина који се акумулирају у мозгу. Амилоидни плакови су обележје Алцхајмерове болести, заједно са другим протеином – тау – који формира токсичне запетљаје у неуронима.

Преглед који је спровела организација „Кокрејн“ користио је златни стандард методологије за процену података из објављених клиничких испитивања, али су га неки истраживачи и организације критиковали јер је објединио резултате старијих, неуспешних лекова са онима новијих, ефикаснијих терапија.

„Није изненађујуће да, ако се обједине резултати ефикасних и неефикасних третмана, добијете мали или непостојећи просечан ефекат лечења“, изјавио је Чарлс Маршал, професор клиничке неурологије на Универзитету Квин Мери у Лондону.

Антиамилоидни лекови су представљени као прекретница када су клиничка испитивања показала мала, али статистички значајна побољшања код пацијената. Регулаторна тела широм света одобрила су лекове „леканемаб“ компаније “Eisai” и „донанемаб“ компаније „Eli Lilly”, али многе земље их нису уврстиле у јавне здравствене системе.

Нова обимна анализа обухватила је 17 клиничких испитивања која су у просеку трајала 18 месеци. У њима је учествовало више од 20.000 људи, а процењивано је седам антиамилоидних лекова код особа са благим когнитивним оштећењем или деменцијом.

Едо Рихард, коаутор прегледа и професор неурологије у Медицинском центру Универзитета Радбауд у Холандији, изјавио је да анализа није пронашла „клинички значајан ефекат на когнитивно опадање или тежину деменције“, као и да су лекови изазивали више отока и крварења у мозгу него плацебо.

„Ови ефекти су сувише мали да би их пацијенти и неговатељи уочили“, рекао је Рихард, додајући да су лекови и оптерећујући, јер пацијенти морају да долазе у клинику на сваке два до четири недеље ради интравенских инфузија, као и на редовне магнетне резонанце ради праћења могућих отока или крварења у мозгу.

Такође, бранио је одлуку да се обједине резултати различитих лекова, јер сви имају за циљ уклањање амилоида из мозга и на сличан начин процењују утицај на пацијенте. Преглед закључује да би истраживачи требало да истраже нове начине лечења ове болести.

Роберт Хауард, професор психијатрије старости на Универзитетском колеџу у Лондону, рекао је да нови подаци из испитивања антиамилоидних лекова доводе у питање да ли они заиста мењају ток Алцхајмерове болести.

„Веома је тешко бити онај који то говори, али мислим да није поштено према пацијентима подизати очекивања. Тужна истина је да чак ни најбољи лекови не постижу клинички значајан ефекат“, истакао је Хауард.

Антиамилоидни третмани неће бити једино решење за излечење Алцхајмерове болести и истраживања се већ усмеравају ка ширем спектру биолошких мета.