Педијатри добијају нови алат: онлајн курс СЗО и Уницефа помаже у препознавању последица загађења

Због чега су деца посебно рањива на загађење ваздуха?

– Деца су посебно рањива на загађење ваздуха у односу на одрасле и све остале осетљиве групе у друштву зато што је њихова физиологија специфична. Дишу брже него одрасли, због свог метаболизма, узимајући самим тим све оно што се у ваздуху налази. Ако је ваздух загађен, унеће и више загађујућих супстанци и супстанци штетних за здравље.

Како пренатална изложеност у загађеном ваздуху утиче на касније здравље и развој деце?

– Ситуације у којима је мајка у условима загађњног ваздуха, могу се пренети на бебу. С обзиром на то да су то ране фазе развоја детета, самим тим њихова рањивост је већа и оштећења могу деловати и кроз даљи живот детета, а могу се пренети и на следеће генерације.

Како лоши стамбени услови утичу на повећање изложености деце загађењу и на њихово здравље?

– Врло је важно какав је квалитет ваздуха у затвореном простору, где деца бораве и проводе велики део дана и времена, како у домаћинству, у кући у који одрастају, тако и у школама и у вртићима. Специфичност ових простора је у томе да колико толико можемо да утичемо на квалитет ваздуха у затвореном простору.

Међутим, када је реч о јавним установама, још увек не постоји подзаконски акт који би апсолутно регулисао питање ваздуха у затвореном простору и то је неопходна ствар да би се деца адекватно заштитила.

По подацима „Батута“ чак 60 одсто деце је у својим домовима изложено дуванском диму. Како то утиче на здравље деце?

– Постоји податак да чак преко седам хиљада штетних супстанци може да се ослободи кроз дувански дим, да се нађе у затвореном простору. Свакако, такве навике треба избегавати у присуству деце. Једноставно, одговорност је на ономе ко конзумира дуван и мора да буде свестан да пасивно пушење такође једнако има штетне ефекте на здравље деце као и остале токсичне супстанце које могу да се нађу у ваздуху.

Како политике заштите од загађења ваздуха могу бити ефикасније ако се посебно усмере на специфичне потребе деце?

– Наравно да је најбоље решити загађење ваздуха на његовом извору, то је одрживо и довело би до свеопштег побољшања. Међутим, док се то не деси, деца могу да се заштите на разне начине, најпре њихова изложеност. Комплетан регулаторни оквир би требало да специфично препозна децу и постави мере које би могле адекватно да их заштите.

Да ли постоје неки конкретни алати који могу да помогну здравственим радницима да препознају да су здравствени проблеми код деце узроковани загађеним ваздухом?

– Светска здравствена организација је у сарадњи са Уницефом развила један онлајн курс који је врло садржајан и свеобухватан. Описује све хазарде у животној средини који су важни за разумевање утицаја на дечије здравље. Наравно, загађење ваздуха, било амбијентално или у затвореном простору такође је описано у овом курсу.

Његов циљ је управо тај. Да се здравствени радници, пре свега педијатри, да им се прошире знања и да се отвори та перцепција да када се врши медицинска анамнеза да заправо имају у виду и те аспекте. Да ли је дете било изложено неком хазарду из животне средине. То побољшава дијагнозу, може да води томе да се смањи изложеност детета и да се терапија или третман који затим треба да дође адекватније постави.

Тај онлајн курс је до сада био доступан у неколико светских језика. Уницеф у Србији, заједно са Институтом за јавно здравље Србије „Батут“ и Институтом за здравствену заштиту заштиту мајке и детета смо адаптирали тај курс. Он ће бити доступан на српском језику свим здравственим радницима у Србији и верујем биће вредан ресурс за њихову даљу едукацију. Потпуно отворен и потпуно бесплатан.

Какве су ваше очекивања, како ће те ваше здравствене препоруке да заживе у здравственом систему у Србији?

– Да бисмо заштитили правилно децу, неопходно је да их системски заштитимо. То значи да систем здравствене заштите, систем заштите животне средине, свако из свог угла приступи овом проблему, препозна децу, препозна децу у политикама и регулаторном оквиру којим се регулише квалитет ваздуха.

У Србији, у овако комплексној ситуацији, када се суочавамо са кризом загађења глобалном, са кризом климатских промена и кризом губитка биодиверзитета, све укупно то ствара амбијент у коме је деци јако тешко да остваре своје право које им је гарантовано, а то је право на чисту и здраву животну средину.

Допринос свих нас, система, државе, родитеља, наша заједничка међусобна сарадња и воља да се деца заштите док се не реши питање квалитета ваздуха тамо где му је и извор и узрок.