Регионални скуп о меланому: Србија још далеко од стандарда Европске уније

Реч је о деценијском јубилеју овог важног регионалног састанка који је постао платформа за размену искустава и изградњу заједничке стратегије у борби против меланома. Како наглашава Саво Пилиповић, меланом је веома тешка болест и поред иноватине терапија која је значајно утицала да пацијенти са метатаским меланомом дуже живе него раније, и даље их доста умире.

„Није једноставно живети са меланомом. Није једноставно живети ни са једном малигном болешћу, шире гледано, и посебно није једноставно живети у земљама које су релативно сиромашне попут наше. Ми немамо, нажалост, довољно новца да купимо све оне лекове који су потребни“, напомиње гост Јутарњег програма.

Наш здравствени систем није увек спреман да одговори на захтеве пацијената, додаје Пилиповић, а уједно је потребно радити на изградњи боље здравствене културе, здравственог система, али и промени животних навика.

„Људи касно одлазе код лекара. Боје се лекара, што је у реду. Немају времена, што није у реду. Остављају то за сутра, што тек није у реду. И онда имамо ситуацију да се дође кад је већ касно и да нам је статистика катастрофална. Дакле, наши хирурзи секу дебеле туморе уместо да то буде другачије, попут рецимо Немачке, где је ниво преживљавања много виши“, истиче Пилиповић.

Нигде није добро, али може боље

На Регионалном скупу о меланому могла је пре свега да се види поражавајућа чињеница колики је јаз између земаља у региону који су чланице Европске уније и оних које нису.

„Није ни у Хрватској ситуација сјајна. Људи из Словеније кажу да ни код њих није сјајна, али тамо ипак постоје одређена правила које морају да се поштују и они некако успевају да се, нажалост, све више удаљавају од нас. Генерално узев, та нека граница Шенгена нама у здравству представља велики проблем“, напомиње гост Јутарњег програма.

„Морам то да кажем, наш здравствени систем у овом тренутку не задовољава потребе пацијената. Пацијент у Србији није у центру здравственог система, он је на дубокој периферији. На пример, удружења пацијената су на конкурсу добили одређена средства за реализацију одобрених пројеката, али тај новац није уплаћен до данас. Нама треба више партнерства са државом“, наглашава Саво Пилиповић из Удружења пацијената Србије.

Ипак, важно је истаћи, додаје гост Јутарњег програма, да је у претходних десет година било помака у српском здравству, посебно када је набавка лекова у питању. Такође, отворени су велики клинички центри и набављена нова опрема. Комуникација удружења пацијената са Министрством здравља и Републичким фондом здравственог осигурања је одлична и они заиста даноноћно раде.

„Али, искрено, с друге стране, кад гледате нас као огледало, ми нисмо задовољни резултатима. Пацијенти ће увек бити незадовољни. Имам другарицу у Француској која ради отприлике ово што ја радим у Србији која каже да је у Француској исто као у Србији. У Немачкој су пацијенти незадовољни. Али наш задатак је да заступамо пацијенте, указујемо на проблеме и да будемо незадовољни“, каже Саво Пилиповић из Удружења пацијената Србије на крају гостовања у Јутарњем програму.