Рани знаци деменције могу се препознати по рукама и ногама

Подразумева низ симптома проузрокованих поремећајима који утичу на мозак. То није једна конкретна болест. Деменција утиче на размишљање, понашање и способност обављања свакодневних радњи. Утиче на функцију мозга довољно да омета нормалан друштвени или радни живот особе. Дефинише процес опадања менталних способности и губитак памћења. Алцхајмер је најчешћи тип деменције.

Поред губитка памћења нестају и друге вештине везане за наше размишљање. На ову болест утиче много фактора, а исхрана игра кључну улогу у превенцији и очувању здравља мозга.

Доктор Џон Јус, са клинике „Broadgate General Practice“ у Лондону, у свом истраживању навео је да постоје неки од раних знакова упозорења на деменцију, а који могу да буду видљиви чак и пре него што почну проблеми с памћењем.

Алцхајмерову болест карактеришу две абнормалности у мозгу амилоидни плакови и неурофибриларни чворови. Плакови су абнормалне групице протеина бета амилоид. Чворови су снопови уврнутих филамената који су састављени од протеина званог тау.

Плакови и чворови заустављају комуникацију између нервних ћелија и узрокују њихово одумирање.

Како се наводи у неким од медицинских часописа за очување здравља, број људи с деменцијом у свету је у порасту, јер је дужи животни век. Иако лек за деменцију не постоји, када се дијагностикује болест важно је успоставити одређену шему исхране и план лечења према симптомима пацијента.

Фактори ризика код деменције

Доктор Јус идентификовао је неколико раних знакова упозорења који би могли да буду први симптоми деменције.

Навео је четири рана знака на која треба обратити пажњу, а који су чешће повезани с одређеним врстама деменције, попут деменције узроковане Паркинсоновом болешћу. Навео је да се ти рани симптоми разликују од особе до особе, па тако свака особа деменцију доживљава на свој начин.

Четири рана знака деменције, по истраживањима су: нестабилан ход, неспретност, проблеми са координацијом и тремором или укоченост у удовима.

„Ако приметите било који од ових раних знакова код себе или неког другог, важно је одмах посетити лекара, како би се урадиле процене, јер рано откривање и интервенција могу да помогну у управљању симптомима и пружању потребне подршке", рекао је доктор.

Познато је да редовна физичка активност и уравнотежена исхрана смањују ризик од појаве деменције. Препорука је и усклађена тежина, живот без никотина и алкохола.

National Health Service предлаже строго контролисан унос засићених масти, соли и шећера, као и исхрана богата влакнима.

Намирнице које значајно повећавају ризик од развоја деменције

Одређене намирнице могу значајно повећати ризик од развоја деменције. Прерађено месо, саламе и кобасице, јер садрже висок проценат натријума и штетних транс-масти. Све то негативно утиче на кардиоваскуларни систем и повећава ризик од деменције.

Треба избегавати и храну која је богата шећерима, вештачке боје и конзервансе, јер све поменуто утиче на когнитивне функције. Пића заслађена вештачким заслађивачима.

Конзумирање већих количина љуте хране, попут чили папричица, повезано је с повећаним ризиком од смањења менталних способности.

Такође унос велике количине алкохола у организам повећава ризик од деменције.

За очување здравља мозга препоручује се уравнотежена исхрана богата свежим воћем и поврћем, интегралним житарицама, махунаркама, орашастим плодовима, семенкама, рибом, као што су лосос и скуша.

Храна богата влакнима, здравим мастима и антиоксидансима помаже у заштити мозга од оксидативног стреса и упалних процеса који доприносе развоју деменције.

Правилна исхрана важна је у очувању менталних функција и смањења ризика од неуролошких болести.