Притисак у ваздуху, притисак у глави – зашто је време главни окидач за мигрену и како је ублажити

Данијел Вилхор, професор неурологије на медицинском кампусу Универзитета у Колораду, каже да се пацијенти са мигреном најчешће жале на временске прилике, односно њихове промене.

Последице мигрене могу пореметити посао, школу и друштвене планове и створити осећај беспомоћности. Лекари још увек у потпуности не разумеју зашто су неки мозгови осетљивији на утицаје из окружења.

Оно што знају је да људи који пате од мигрене имају нарочито осетљив нервни систем, и да одређене промене у окружењу – попут промена притиска у ваздуху, температуре, влажности и квалитета ваздуха – могу активирати неуронске путеве који воде до бола.

Кључни начини на које временски услови покрећу мигрену

Покретачи се разликују од особе до особе, али неки су веома чести:

– Промене ваздушног притиска спадају у најчешће пријављене покретаче. Када се приближава олујни систем, ваздушни притисак опада. Неки научници верују да ова промена може утицати на притисак унутар главе или на ширење и сужавање крвних судова у мозгу.

Једна од теорија је да промене у притиску могу изазвати мали дисбаланс између унутрашњег притиска у лобањи и спољашње средине, што би могло директно стимулисати живце осетљиве на бол и покренути упалу и почетак мигрене.

– Други узроци могу бити: упала, начин на који мозак обрађује чулне надражаје, као и промене нивоа серотонина, хемијске супстанце која игра кључну улогу у покретању мигрене.

– Екстремне температуре, било веома високе или ниске, као и нагле температурне промене, могу пореметити унутрашњу равнотежу тела.

– Висока влажност или брзе промене у нивоу влаге у ваздуху могу имати сличан ефекат.

– Загађивачи ваздуха попут озона и азот-диоксида могу изазвати упалу живаца повезаних са мигреном.

– Јако сунце такође може бити проблематично, највероватније због појачане осетљивости на светлост и претеране реактивности визуелног система у мозгу.

– Муње и снажан ветар могу такође бити повезани са нападима мигрене код неких људи.

Укратко, промене времена могу деловати као окидачи за мозак који је већ по природи осетљивији. Иако се конкретни покретачи и реакције разликују од особе до особе, истраживања указују да интеракција између временских услова и наше биологије игра значајну улогу код одређеног броја људи који пате од мигрене.

Шта можете да урадите да ублажите бол

Време не можете да промените – али можете да будете проактивни. Ипак, ту је неколико савета како да „припремите“ свој организам за мигрену изазвану временским променама.

– Пратите мигрене и прогнозу времена: Водите дневник мигрена или користите апликацију за праћење напада и временских услова. Можда уочите обрасце – на пример, напади дан пре кише или током промене температуре – што вам може помоћи да прилагодите распоред или план лечења.

– Усвојите здраве навике у исхрани: Дехидрација, нездрава исхрана и прескакање оброка могу појачати ефекте временских покретача, па је важно да организам буде у равнотежи.

– Квалитетан сан и вежба: Лош и нередован сан у великој мери утиче на многе телесне функције, па тако и на мозак и појаву мигрена. Редовно вежбање због ослобађања ендорфина и снижавања нивоа кортизола такође може помоћи код ублажавања последица мигрена.

– Створите окружење прилагођено мигрени: Када је сунце јако или влажност висока – останите унутра. Наочаре за сунце, маске за очи или наочаре са заштитом од плавог светла могу помоћи. Неки људи имају користи и од чепића за уши који ублажавају промене притиска у средњем уху.

– Проверите могућности превентивне терапије: Ако вам време често изазива мигрене, разговарајте са лекаром о могућностима превентивног лечења – лековима, додацима исхрани или уређајима за неуромодулацију који се редовно користе да би се смањила учесталост напада.

Важно је запамтити да, иако време може бити покретач, ретко је једини узрок. Мигрена је најчешће последица „савршене олује“ више фактора – генетске склоности, хормона, стреса, сна, хране – и, да, временских услова.