Срце почиње да пати већ после три непроспаване ноћи

У новој студији Универзитета Упсала у Шведској, истраживачи су открили да само три ноћи ограниченог сна – око четири сата по ноћи – доводе до промена у крви које су повезане са већим ризиком од срчаних болести.

Истраживачи су се фокусирали на инфламаторне протеине у крви. То су молекули које тело производи када је под стресом или када се бори против инфекције.

Када су ови протеини дуго повишени, могу оштетити крвне судове и повећати ризик од проблема као што су срчана слабост, коронарна болест и атријална фибрилација (неправилан рад срца).

У студији је учествовало 16 здравих младих мушкараца који су провели неколико дана у лабораторији, где је све – од оброка до нивоа активности и изложености светлу – било пажљиво контролисано.

Учесници су пратили два режима: три ноћи нормалног сна (8,5 сати) и три ноћи ограниченог сна (4,25 сати). Након сваке фазе сна, мушкарци су радили кратак, интензиван бициклистички тренинг, а њихова крв је анализирана пре и после вежбања.

Истраживачи су измерили скоро 90 различитих протеина у узорцима крви. Открили су да недостатак сна доводи до јасног пораста инфламаторних маркера повезаних са срчаним обољењима.

И док вежбање обично подстиче производњу здравих протеина као што су интерлеукин-6 и БДНФ (који подржавају здравље мозга и срца), те реакције су биле слабије након лошег сна.

Чак и млади угрожени

Упечатљиво је што су се ове промене догодиле чак и код младих, здравих одраслих особа, и то након само неколико ноћи лошег сна.

То забрињава, имајући у виду колико је уобичајено да одрасли повремено спавају лоше, а једна од четири особе ради у сменама које нарушавају ритам спавања.

Истраживачи су такође открили да је време када су узимани узорци крви било важно: нивои протеина варирали су између јутра и вечери, а разлике су биле још веће у условима недостатка сна. То сугерише да сан утиче не само на то шта се налази у вашој крви, већ и на то када су те промене највидљивије.

Иако нас савремени живот често наводи да жртвујемо сан због продуктивности, дружења или времена пред екранима, студије попут ове нас подсећају да тело све бележи – тихо, хемијски и без компромиса.