Вештачка интелигенција у вантелесној оплодњи – помоћник, али не и чаробњак

Резултати које показује употреба вештачке интелигенције у здравству још увек нису толико напредни да би у овом тренутку битно поправили резултате лечења, односно успешности ин витро фертилизације, истиче проф. др Ана Митровић Јовановић.

„Када је у питању употреба вештачке интелигенције у процедурама ин витро фертилизације, односно вештачке оплодње, заправо треба да добијемо резултат како ћемо изабрати најквалитетнију ћелију и најквалитетнији сперматозоид да бисмо потенцијално креирали најквалитетнији ембрион, јер од квалитета самог ембриона 95 одст зависи и успех саме процедуре“, објашњава професорка.

Једна јајна ћелија и један сперматозоид морају бити на првом месту генетски здрави да би могао да се очекује квалитетан здрав ембрион који може да настави да се развија, најпре започет у лабораторијским условима, а онда када се врати у утерус будуће мајке да се развије у нешто што ће довести до рођења детета.

„Вештачка интелигенција овог тренутка не може да потврди у ком тренутку ћете направити јајну ћелију која је адекватног квалитета да може да задовољи потребне критеријуме. Исто тако и код мушкарца. Када је у питању употреба вештачке интелигенције у лабораторији, већ годинама уназад нам вештачка интелигенција говори који од ембриона који се развија задовољава критеријуме да они по својој морфологији изгледају здраво“, додаје гошћа Јутарњег програма.

То олакшава селекцију, али једно је морфолошки изглед, а друго је шта је унутра, напомиње професорка. Зато је неопходно да се умрежи и једно и друго, а сада постоје технике које омогућавају и генетски скрининг ембриона.

„Ембриони не морају чак ни да се биоптирају, него тај медијум у којем су они похрањени се анализира и на основу тога се потврђује да ли је генетика тог ембриона добра или не. Али, суштина је да пре уласка у поступак вантелесне, треба да се уради оно што је свима изводљиво, а то је да се квалитетом живота, исхране, суплементације, бриге о здрављу, тело доведе у стање да кад се уђе у процедуру вантелесне оплоње, тело произведе најквалитетније јајне ћелије од онога што је наш природни потенцијал“, наглашава проф. др Ана Митровић Јовановић.

Вештачка интелигенција у служби подршке

Многи парови који се укључе у програм вантелесне оплодње чекају неколико година, поједини и деценију и више, у зависности од тога који су проблеми присути, старости родитеља и потенцијалних других медицинских проблема, напомиње Драгана Крстић из удружења „Шанса за родитељство“.

„Свима њима на том путу је потребна подршка и емпатија, што вештачка интелигенција још увек не може да пружи, али удружење евентуално користи и може да користи вештачку интелигенцију у нашем делу рада информативно, за прикупљање података и информација које могу бити од користи“, додаје Крстићева.

У сваком случају, наглашава гошћа Јутарњег програма, што се тиче пацијената, они се увек радују када се нека нова метода појави зато што им она доноси можда веће шансе да се подигне тај проценат успешности који се тврдоглаво држи на 30 или нешто испод 30 одсто.

„Колико сам ја упозната, вештачка интелигенција можда може да покаже потенцијално добру јајну ћелију, мада без генетског испитивања ембриона просто нема тачног резултата, али прикупљањем информација преко фотографија, може се доћи до неке тачке да се рецимо величина јајне ћелије упореди са 100.000 других јајних ћелија, па да се дође до неког закључка“, наводи Драгана Крстић.

Године су кључ

Генетски потенцијал који је кључан за успех ИВФ процедуре значајно зависи и од година жене, наглашава професорка Митровић Јовановић. Жена која има 30 година од 10 ћелија има пет генетски здравих. Жена са 40 година треба да направи 15 ћелија да би имала једну здраву.

„Али суштина је када је у питању вантелесно оплођење да треба бити отворен према пацијентима и нагласити да се не губи време. Године су кључ када је у питању жена, али не можемо рећи да су и мушкарци имуни на године, без обзира што производе сперматозоиде“, напомиње професорка.

У овом тренутку чак су мушкарци у далеко већем проблему од жена јер се квалитет мушког спермограма драматично покварио за последњих 20 година.

„Стил живота, исхрана, загађење, ендокрини дисруптори, све оно што удишемо, пијемо, једемо, и те како утиче. Наравно, стрес. С друге стране, жене такође трпе све те утицаје, а јајна ћелија је стара онолико година колико је жена стара. Значи, све оно што смо превалили преко себе, сваку прехладу, сваку инфекцију, сваки стрес, сваку промену килаже, то ће оставити траг на тој јајној ћелији, али кључ ће остати то колико имамо година због тог генетског потенцијала јајне ћелије“, закључује професорка.

Такође, напомиње докторка, и даље постоји 20-30% парова који са садашњим методама које се примењују и садашњим знањима још увек не могу без донорског материјала да остваре потомство.