Изненађујућа моћ дисања кроз нос, наш лични филтер за ваздух

Заједно длачицама у носу, наше вредне ноздрве просејавају прашину, бактерије, вирусе и још много тога, што је предност коју нећемо добити када дишемо на уста. Међутим, нису само предности дисања кроз нос које треба узети у обзир. Дисање на уста има последице и многа истраживања повезују дисање на уста са проблемима оралног здравља.

Показано је да дисање на уста повећава киселост и сувоћу у устима, повезујући то са каријесом, деминерализацијом зуба и болестима десни. Све већи број истраживања такође указује да дисање на уста у детињству може утицати на развој зуба и вилице, што доводи до кривих зуба, па чак и промене облика лица.

Једноставно је – нос је за дисање, уста су за јело.

Многима који имају проблем са озбиљно искривљеним септумима или другим зачепљењима носа, дисање на нос просто је јако отежано или готово немогуће. Специјалисти пак наглашавају да и они могу да се прилагоде на назално дисање и осетиће предности при сваком удаху.

Нос ноћу

Већина здравих људи дише кроз нос када спавају, али често се дешава да отварају и уста у потрази за ваздухом. То је лоша вест, упозоравају оториноларинголози. Проблем је положај језика. Када су нам уста затворена врх језика је углавном притиснут на непце, а задњи део опуштен што отвара дисајне путеве.

Али када опустимо вилицу и мишиће лица и отворимо уста, приметићемо како нам се језик котрља према грлу, посебно ако забацимо главу уназад.

Када нам је зачепљен нос дишемо на уста што доводи до апнеје у сну од које пати око милијарду људи, што је чак 50 одсто популације у неким земљама. У најбољем случају, апнеја у сну погоршава квалитет живота. У најгорем случају, њени ефекти могу бити драматични, чак и изненадна смрт.

Како спречити хркање и апнеју у сну

Ако и нема апнеје у сну, дисање на уста ће изазвати хркање и све описане недостатке. Широм интернета деле се бројни савети о контроверзном леку за овај проблем – лепљивој траци за уста која нам држи уста затворена. У теорији, ово нас тера да дишемо кроз нос, међутим, неки стручњаци упозоравају да постоје озбиљни ризици које треба узети у обзир.

Ипак ово не треба покушавати код куће без претходне консултације са лекаром, пре свега ОРЛ специјалистом. Лекари истичу да нема довољно истраживања о ефикасности или безбедности траке за уста.

Неколико раних студија указује да би могла бити корисна, мада ниједна није дошла до дефинитивног закључка. На пример, једна студија спроведена на 20 људи на Тајвану открила је да лепљење траке за уста значајно побољшава апнеју у сну и хркање, али истраживачи су рекли да мали узорак и недостатак контролне групе ограничавају њихове закључке.

Међутим, оно што је много безбедније су траке за нос које држе ноздрве отвореним споља, јер поједини људи имају оно што се назива 'колапс носног залистка', где удисање изазива негативан притисак у носној шупљини и њима траке за нос могу да буду од помоћи. Неки их чак носе док вежбају. Међутим, ако имате девијацију септума или увећане ноздрве, траке за нос вероватно неће помоћи.

Димњак за мозак

Физичке користи дисања кроз нос су познате, али веза између носа и мозга се често занемарује. Начин на који дишемо, посебно кроз нос, може имати изненађујући утицај на наше психолошко благостање.

Када ваздух пролази кроз нос, чини се да има значајан утицај на наше когнитивне процесе. Дисање кроз нос има позитивне ефекте на лимбички систем – делове мозга који регулишу емоције и понашање – на начине на које дисање на уста нема.

На пример, студија из 2023. године открила је да дисање кроз нос снижава крвни притисак и варијабилност и учесталост откуцаја срца, што указује на опуштање.

Дисање кроз нос не може да лечи хипертензију, али удисање и издисање кроз нос изгледа има смирујући ефекат на наш нервни систем. Студије су чак показале да дисање кроз нос побољшава перформансе у просторним задацима, побољшава функцију памћења и побољшава време реакције.

Стручњаци не знају тачно зашто је то тако. Оно што знамо јесте да дисање кроз нос активира олфакторни нерв – живце одговорне за откривање мириса – очигледно чак и када нема шта да се мирише. Водећа теорија је да ово синхронизује електричну активност у различитим деловима мозга, укључујући амигдалу и хипокампус.

Без обзира на узрок, дисање кроз нос изгледа активира парасимпатички нервни систем, који помаже телу да сачува енергију и успорава телесне функције када смо опуштени.

Наука нам у ствари говори оно што они који медитирају и практичари јоге говоре хиљадама година: дисање на нос може помоћи код менталног благостања. Нека истраживања показују да ритмично, продужено дисање на нос успорава мождане таласе у целом можданом кортексу, што указује на мирније стање ума.