Где грешимо када користимо препарате против алергија

Скорупан је објаснила у чему је разлика између антихистаминика (таблета против алергија) старије и новије генерације.

„Оно што се зову антихистаминици старије генерације, ми их стручно зовемо антихистаминици прве генерације. Они су се први појавили, добро су контролисали симптоме алергије, међутим, они су имали много нежељених дејстава, првенствено су нас успављивали, али могли су да нас доведу и до неких проблема са срцем, проблема са мокрењем, било је ту доста нежељених дејстава и тако су се у једном моменту развили антихистаминици друге генерације који се претпостављало да неће уопште имати нежељених дејстава или да ће бар бити минимална и заиста та нежељена дејства јесу минимална и добро сузбијају симптоме алергије. Можемо рећи да су подједнако ефикасни као и они старији, али ретко када доводе до поспаности, а ове нежељене ефекте на кардиоваскуларни систем скоро и да немају”, рекла је фармацеуткиња.

Навела је и како се одређује то – колико таблета антихистаника дневно сме да се користи.

„Код антихистаминика ове новије генерације, код свих њих пише да се користи једна таблета дневно, јер је доказано у тим строго контролисаним клиничким студијама, да та једна таблета дневно делује, има прихватљив профил нежељених дејстава, углавном их и нема или су она заиста занемарљива. Показало се у тим студијама, ту су били и људи мање телесне масе и веће телесне масе и ефекти су били приближно исти, сада ако је неко екстремно гојазан, ту можемо размишљати о неком повећању дозе, али у пракси та једна таблета би требала да буде сасвим довољна. У неким студијама се испитивало шта ако се узму две такве таблете или три таблете и те контролисане студије нису показале да има додатног ефекта. Међутим, поједини клиничари су у својој пракси приметили код својих пацијената та већа доза може донети неку додатну корист”, прецизирала је фармацеуткиња Скорупан.

Дејство спрејева за нос

Скорупан се осврнула и на спрејеве за нос који могу бити од помоћи.

„Прво су оне класични, слани раствори, морске воде, имамо оне изотоничне, они су мање слани и хипертоничне, они су баш слани, као морска вода и ако их већ користимо да би нам помогли, онда се они морају користити често. Морају се користити приликом сваког излагања већој количини алергена. Дакле, ако смо ми алергични на полен и изађемо напоље на неку ливаду, требало би чим се вратимо унутра, одмах добро да исперемо слузницу носа, али испирање слузнице носа не значи да треба да шприцнемо једном тај спреј у нос, него да то буде шприцање више пута, како би се лепо опрала та слузница и да се то добро истресе.

Осим тога, они нам могу користити као припрема за лекове који се користе у носу, а то је већ друга категорија и то су антихистаминици. Као што имамо антихистаминике у таблетама, имамо и антихистаминике у облику спреја, локалне и они су одличан избор када су симптоми у носу изражени, почињу врло брзо да делују у року од десетак минута, практично да немају нежељених ефеката”, рекла је фармацеуткиња Скорупан и додала да их треба користити два пута дневно.

Рекла је да постоји и трећа група спрејева за нос, односно што смо ми као мали мислили капи за нос које служе да отпуше нос и смеју се користити само неколико дана, али не за проблеме изазване алеријом на полен зато што ти симптоми трају недељама. Код тежих алергијских реакција треба користити кортикостероидне спрејеве за нос, али по препоруци лекара.

Код проблема алергија доњих дисајних путева могу се користити пумпице користкостероида које треба да смање запаљенску реакцију, али и постоје и пумпице бронходилатаора тј. средства која само прошире дисајне путеве. И једне и друге мора прописати лекар.

„Ми не издајемо кортикостероидне пумпице, ни ове пумпице бронходилататоре без рецепта, међутим, ако се човек пред нама гуши, а знамо да има алергију, наравно да ћемо му помоћи на лицу места. Уколико особа која има алергијски ринитис се жали на симптоме кашља или отежаног дисања, то је разлог да се посети лекар, да се утврди да ли та особа болује од астме, зато што 40 одсто особа са алергијским ринитисом има и астму, неки то ни не знају. Сваки други човек који нама уђе у апотеку можемо очекивати да има и астму. У неким случајевима, тај алергијски ринитис може бити праћен и сужењем дисајних путева, да пацијент нема астму и тада ће се лекар определити да да ту пумпицу за ширење дисајних путева, али ако утврди да је присутна астма, онда готово у 100% случајева иде кортикостероид са бронходилататорима", каже Скорупан.

Како се исправно користи пумпица

„Ми смо од 2020. године почели да пружамо ову услугу пацијентима са астмом, да их обучавамо како да правилно користе пумпицу, оно што смо приметили на узорку од око 700 пацијената је да три од четири пацијента направи једну грешку, два од три пацијента прави бар две грешке и то је нама било алармантно”, истакла је фармацеуткиња.

Кораци за коришћење пумпице су комплексни, потребно је да се исправе леђа, избацити ваздух у потпуности у страну, не у пумпицу, затим поставити правилно пумпицу, подићи браду, активирати пумпицу, удахнути снажно, задржати ваздух док се не изброји до 10 и лагано издахнути и на крају треба обрисати усник обичном, сувом крпицом како се не би задржавале бактерије.

Када се користе кортикостероидне пумпице треба испрати грло после примене пумпице, јер постоји могућност да се залепе за грло и може доћи до промуклости или гљивичних инфекција у устима и грлу. Код бронходилататора, лекар у неким случајевима пропише две дозе, а то значи да се цео процес понови два пута и да се направи пауза од тридесет секунди између једног и другог понављања.

Видео-упутства

„У иностранству већ годинама уназад постоје видео упутства за пацијенте који користе пумпице, а прошле године смо и ми испред Фармацеутске коморе Србије се удружили као радна група за особе које живе са астмом, решили да снимимо професионална видео упутства, тако да су они сад доступни на ју-тјуб каналу Фармацеутске коморе Србије за сваки инхалер који постоји тренутно код нас на тржишту, постоји и видео упутства како се користи, са најчешћим грешкама које треба избегавати приликом коришћења”, закључила је за РТС ординацију магистра фармације Николина Скорупан.