Тромбофилија није болест, већ стање повећане склоности за настанак тромбозе у циркулацији

Тромбоза се препознаје као стање које доводи до формирања крвних угрушака и повезано је настанком озбиљних здравствених проблема као што су срчани и мождани удар, као што је плућна емболија и слично, објашњава др Тијана Релић.

С тога је, наглашава гошћа Јутарњег програма, врло важно и значајно место лекара опште медицине који кроз анамнестичке податке и испитивање фактора ризика код пацијента треба да посумња на могућност постојања тромбофилије и да захтева извођење одређених анализа.

„Анализа није компликована. Ради се из крви техником амплификације, односно умножавања нуклеинске киселине или Пи-Си-Ар технологијом у реалном времену у лабораторији. Траје релативно кратко“, наглашава др Релић.

Постоје две основне групе тромбофилија: урођене и стечене. Код урођених се наслеђује мутација гена који учествују у процесу коагулације крви. Такве особе не морају да имају било какве симптоме. Међутим, уколико су присутни неки други фактори ризика, онда се појављују одређена патолошка стања.

„Долази до формирања крвних угрушака, а у зависности од њихове локализације долази до озбиљних здравствених проблема који се могу препознати тек онда када дође до њиховог формирања и у зависности, наравно, од локализације. Могуће је и постављање одређене дијагнозе, без обзира да ли се ради, на пример, о дубокој венској тромбози доњих екстремитета или неким другим болестима као што су плућна емболија или мождани удар, слично“, објашњава докторка.

Зато је важно радити годишњу контролу крвне слике где се стиче увид у опште здравствено стање. Међутим, ако се на пример посматрају измене тромбоцита или неке друге вредности које су везане за одређене факторе коагулације, тек на тај начин може да се претпостави да постоји могућност и неких урођених мутација у генима. Али без посебних анализа које се раде у специјализованим установама, није могуће поставити потпуну дијагнозу, додаје гошћа Јутарњег програма.

„Нажалост, трудноћа је препозната као фактор ризика за развој тромбозе, јер хормонски дисбаланс, односно хормонски утицај, утиче на промене коагулације крви. Што се тиче трудница, потребно је обавезно контрола, редовна контрола код гинеколога, јер гинеколог је тај који има увид у анамнестичке податке, историју болести, увид у факторе ризика које могу довести до одређених компликација и он одлучује која ће се терапија спровести, када ће се спровести и да ли је потребно радити додатне анализе“, додаје докторка.

Тромбофилија иначе може да се држи под контролом, поготово код оних особа које имају генетске предиспозиције. Важно је водити рачуна о факторима ризика, као што је дуготрајно лежање после хируршких захвата или других ортопедских интервенција.

„Траума је такође значајан фактор ризика. Затим, дуготрајно седење или седећи начин живота, рад за компјутерима и слично. Зато морамо чешће да устајемо и правимо паузе током рада. Такође, фактор ризика представља и дуготрајно путовање, посебно авионом на интерконтиненталним летовима и слично“, наводи др Тијана Релић на крају гостовања у Јутарњем програму.