Исти смо као наши родитељи – али тек од 36. године

Душко Радовић је рекао да децу треба кажњавати чим почну да личе на своје родитеље. Према последњим научним истраживањима, казна нам следи у 36. години. Тада, тврде научници, и по лику и по понашању, па и по придикама које држимо деци, почињемо да се претварамо у своје очеве и мајке.

Прва истраживања истичу да на родитеље почињемо да личимо са 32 године, па онда да већина жена почиње да личи на своје мајке у доби од око 33 године, а мушкарци се „претварају” у своје очеве мало касније, са 34. Научници тврде да је то са 36. Да ли се та граница полако помера?

„Није препоручљиво везивати се баш за одређену годину, вероватно се одређени начини понашања померају у старије године. Констатујемо да неки обрасци које препознајемо код својих родитељима у тридесетим година долазе и код нас”, истакао је Душан Кецкаревић, из Центра за форензичку и примењену молекуларну генетику Биолошког факултета у Београду.

„Што се тиче генетике, имамо једну генетичку компоненту која нас чини биолошким бићима са генетским материјалом који добијамо од родитеља, половину од мајке, половину од оца. Имамо и потискивање образаца понашања током одрастања, највише током првих седам година живота, затим до 14. године када се формирамо као личност. Генетика има значајну улогу у структуру наше личности”, истакао је Душан Кецкаревић.

Појам продужене младости

Због гена или и због промене друштвених схватања, жене и мушкарци све касније постају родитељи, дуже се данас живи у „продуженој младости”.

„Понекад родитељи више желе да буду као њихова деца, него што деца желе супротно. То се можда види у контексту ових дешавања у Србији”, рекао је Кецкаревић.

Није велико изненађење кад нам се црте лица измене и постану налик лицима наших родитеља. Али људи у неким годинама схвате да су и по боји гласа, интонацији, ритму говора такође одједном исти као отац или мајка. Кад почнемо да личимо на своје родитеље, је ли то заправо граница средовечности? Тренутак у којем се биологија окреће против нас, па почнемо да личимо на, што би рекла деца, своје „маторце”?

Када почињемо да личимо на родитеље

„Све то зависи од генетике, почињете да личите на родитеље негде у адолесцентском добу. Сви смо ми микс што се тиче гласа, физиономије наших родитеља”, истакао је саговорник.

Да ли су педесете нове тридесете, шта каже генетика

Понекад се на друштвеним мрежама деле слике из старих филмова на којима се види неки наизглед средовечни господин, уз потпис који открива да је тај глумац тад имао око 35 година. А онда се то пореди с данашњим глумцима и обичним људима, јер многи данас изгледају скоро као младићи и у 50. години.

„Друштвене околности нам дозвољавају да се у педесетим годинама понашамо као да нам је тридесет. Осећате се младима јер има много начина и могућности који вам то нуде, а у тридесетим то нисте могли, све је модерније и доступније“, истакао је Душан Кецкаревић.

Сви знамо оне чувене фразе родитеља које је свако слушао као дете: „Док си под мојим кровом, биће онако како ја кажем! Да ниси писнуо! Сетићеш се ти мојих речи...” Може ли се од тога побећи?

„Чињеница је да се неке од ових реченица користе, оне су нам утиснуте, као обрасци понашања, које понављамо, а свима нам сметају. Требало би то променити у моделу. Код деце примећујете неке своје карактеристике и држите до себе. Волео бих да моја деца буду боља у неким реченицама него што сам био ја. Од генетике се не може побећи, она нам структурно даје неке карактеристике, али не треба заборавити да је огроман утицај средине“, рекао је Душан Кецкаревић из Центра за форензичку и примењену молекуларну генетику Биолошког факултета у Београду.