Светски дан борбе против ХИВ-а, рано откривање кључно да не пређе у сиду

Циљ је да се што већи број људи у Србији тестира, јер према проценама Института за јавно здравље Србијре „Др Милан Јовановић Батут“ у нашој земљи тренутно између 570 до 1.200 људи има ХИВ, а да то и не зна.

 Данијела Симић из Инситута за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, рекла је за Танјуг да је од маја ове године на позитивну листу РФЗО стављено пет нових лекова за лечење.

Навела је и да савремена терапија омогућава комбинацију два или три лека у једној таблети и не изискује неке специјалне режиме исхране.

„Терапија спречава и контролише размножавање вируса у организму. Пацијенти који су на редовној терапији, самим тим имају мањи ризик да оболе од сиде и спречен је пренос вируса даље“, објашњава она.

Говорећи о подацима за ову годину, Симићева је рекла да је до 25. новембра пријављено 109 особа инфицираних ХИВ-ом, од тога 23 особе су са клиничком сидом и пет особа је преминуло.

Симићева је рекла да је у 2023. години код 177 особа у нашој земљи новодијагностификована ХИВ инфекција, 49 је оболелих од АИДС и нажалост, 13 особа је преминуло.

Од 1985. године у Србији су регистроване 4.903 особе инфициране ХИВ-ом, од којих је 2.251 особа оболела од сиде, објављено је на сајту „Батута“. Од њих, 1.225 људи умрло је од сиде, а још 147 особа инфицираних ХИВ-ом умрло је од болести или стања повезаних са том инфекцијом.

Сексуални однос најчешћи вид преноса

Најдоминантнији начин преношења ХИВ-а у 97 одсто случајева је сексуалним односом, посебно незаштићеним аналним односом. Највећи број новодијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом је узраста од 20 до 49 година – 77 одсто у 2023. години.

У односу на период од 1985. до 1992. године, када је 60 до 90 одсто свих новодијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом на годишњем нивоу било из популације особа које убризгавају дроге, од 2008. године тај удео је испод 10 одсто.

Почев од 2012. године већина новодијагностикованих особа у Србији је инфицирана ХИВ-ом сексуалним путем.

Знајући да ХИВ инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије је да се особа која је имала неки ризик тестира на ХИВ.

С друге стране, ХИВ позитивне особе имају могућност да одмах по дијагностковању започну лечење ХИВ инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи.

Рана дијагностика кључна у борби

Добровољно, поверљиво или анонимно саветовање и тестирање на ХИВ и вирусне хепатитисе Б и Ц је бесплатно и доступно је без лекарског упута свакој заинтересованој особи која је имала неки ризик у скоријој или даљој прошлости, током целе године у сваком институту и заводу за јавно здравље на територији Републике Србије, као и у Заводу за заштиту здравља студената у Београду.

Пандемија узрокована ХИВ-ом је и даље јавноздравствени глобални изазов, која је до краја 2023. године преме проценама УНАИДС-а однела више од 42 милиона живота, док је 88,4 милиона људи било инфицирано ХИВ-ом.

Процењено је да је на крају 2023. године 39,9 милиона људи живело са ХИВ-ом.

Исте године 630.000 људи у свету је умрло од узрока повезаних са ХИВ инфекцијом – 51 одсто мање него 2010. године, када је умрло 1,3 милиона, али још далеко од циља за 2025. годину – мање од 250.000 смртних исхода.