„Заборављени" рак мокраћне бешике - симптоми које не смемо игнорисати

Пети најчешћи тумор у Европи, са више од 200.000 оболелих сваке године је рак мокраћне бешике, поручују из Европског удружења уролога. Доктор Даворин Радосављевић, председник Удружења медикалних онколога Србије и директор Клинике за медикалну онкологију Института за онкологију и радиологију Србије каже да је то болест која годишње у нашој земљи однесе око 1.000 људи, а буде откривена код око 2500 грађана Србије.

Тешка и подмукла болест, а заборављени рак, тако најчешће описују рак мокраћне бешике.

Представљањем мурала „Слушај своју бешику" аутора Николе Радојчића, Србија се прикључује Светском месецу подизања свести о раку мокраћне бешике.

Доктор Даворин Радосављевић, председник Удружења медикалних онколога Србије и директор Клинике за медикалну онкологију Института за онкологију и радиологију Србије слаже се са тим да се о раку бешике не говори довољно и да би требало чешће обрађивати ту тему.

„То је болест која годишње однесе око 1.000 људи, а оболи око 2.500. Мора се радити на раном откривању. То је један од карцинома који је везан за пушење. Има много више оболелих мушкараца. Промена боје мокраће, поготово појава мокраће у крви ће пацијента одвести лекару, а уролог има водећу улогу у дијагностици“, рекао је др Радосављевић.

Додаје да се нада да ће се повећати број пацијената којима ће бити омогућено хируршко лечење.

Осим промене боје мокраће, симптоми су још и отежано мокрење, болови у карлици, језа, дрхтавица, некада повишена телесна температура, губитак тежине...

Говорећи о лечењу, доктор каже да „са хемиотерапијама стојимо добро код случаја великих тумора који су кандидати за хируршко лечење“, а хемиотерапија пре операције помаже да се тумор смањи и поправи исход оперативног лечења.

Озбиљнија ситуација је, како каже, код метастаза, када хемиотерапија нема неки велики утицај, „осим код једног броја пацијената где обезбеђује један краткотрајни одговор“.

„Ми радимо на томе да се иновативни лекови такође нађу на листи лекова. УМОС је предложио Републичком фонду да се имунотерапија укључи у лечење у метастатској болести, а за то постоје докази највишег ранга у међународним водичима. Надамо се да ће као и до сада... Фонд је заиста јако проширио Листу лекова, и надамо се да ће и ови лекови бити у реду за стављање на Листу“, испричао је др Радосављевић.

Уочавање промена и редовне контроле после лечења

Своје искуство са лечењем карцинома мокраћне бешике са гледаоцима РТС-а поделио је и Томислав Милетић. Објаснио је да га је после симптома као што су пецкање и промена боје мокраће, као и појава крви, ћерка одвела лекару.

Прво је кренуо од уролога, па се лечење наставило уз хемиотерапију на Институту за онкологију. Додаје да је прихватио лечење, и да, после девет година, више није на терапији, али да има редовне контроле.