Нова студија: Жене могу продужити животни век уз мање вежбања од мушкараца

Док се свет бори са све већом забринутошћу због седалног начина живота и његовог утицаја на здравствене исходе, ови налази нуде непроцењив увид у оптимизацију режима вежбања за жене. Студија је такође открила да жене које се баве редовном физичком активношћу могу значајно продужити свој животни век. Налази, објављени у Journal of the American College of Cardiology, бацају ново светло на виталну улогу вежбања у промовисању дуговечности жена.

Како глобална популација и даље стари, нови увиди наглашавају важност давања приоритета физичкој спремности за опште здравље и добробит.

У студији је учествовало 412.413 одраслих у САД (55 одсто учесника биле су жене жена, старости 44 - 17 година) а сви су дали податке у анкети о физичкој активности у слободно време.

Испитана је полна специфичност у смислу повезаности учесталости, врсте и тежине физичке активности са смртношћу од свих узрока и кардиоваскуларним морталитетом од 1997. до 2019. године.

Фокусирајући се посебно на однос између навика вежбања и животног века мушкараца и жена, налази су дали јасне резултате.

Супротно претходним претпоставкама, студија је открила да женама може бити потребно знатно мање вежбања да би искористиле дуговечност повезане са физичком активношћу. Тренутне смернице препоручују минимално 150 минута вежбања умереног интензитета недељно за одрасле, а истраживање сугерише да жене које недељно на вежбе потроше 140 минута, имају исте предности за боље здравље и дуговечност, као и мушкарци који су међутим, да би дошли до истих бенефита, морали да вежбају 300 минута недељно.

Студија је открила и да мушкарци, који су недељно радили аеробне вежбе у трајању од 300 сати, имају 18 одсто мањи ризик од смрти у поређењу са мушкарцима који су пасивни.

Ризик од смрти био је 24 посто мањи за жене које су вежбале 300 минута седмично у поређењу са женама које нису вежбале, а жене које су вежбале 140 минута седмично имале су 18 посто мањи ризик од смртности од свих узрока у поређењу са женама које не вежбају — исти проценат као и код мушкарци који су вежбали више него двоструко дуже.

Истраживачи су спровели сличну анализу вежби за јачање мишића, као што је тренинг са теговима. Открили су исти образац: за жене, једна недељна сесија тренинга снаге била је повезана са једнаком добробити у смислу дуговечности, исто као и три недељна тренинга за мушкарце.

Потреба за даљим истраживањима

Студија је даље разјаснила основне механизме који покрећу овај диспаритет, наводећи потенцијалне разлике у физиолошким одговорима на вежбање између мушкараца и жена. На пример, коауторка студије др Марта Гулати, директорка превентивне кардиологије у "Cedars-Sinai" у Лос Анђелесу, рекла је да, пошто жене генерално имају мање мишићне масе од мушкараца, „ако раде исту количину вежби за јачање, могу имати веће користи са мањим сесијама вежби“.

Иако су потребна даља истраживања да би се у потпуности потврдили ти механизми, налази наглашавају важност прилагођених приступа промовисању физичке активности међу различитим половима.