Зашто губимо самопоуздање и којим техникама можемо да га вратимо

Многи од нас знају какав је осећај када неки задатак обавимо са сигурношћу, док је исто тако уобичајено искуство осећати недостатак самопоуздања. О томе на које начине можемо да изградимо самопоуздање у свакодневном животу, за РТС је говорила психотерапеут Јована Стојковић.

Када говоримо о самопоуздању, ту је пре свега реч вера у себе и своје способности или знање.

Самопоуздање нас свакако чини бољим у скоро свему што радимо, а уколико нам недостаје вере у себе, стручњаци кажу и то може да се научи и да се вежба.

-Под број један, врло је битно да када смо на психотерапији са клијентом, откријемо у ком моменту је особа изгубила самопоуздање, која је особа која је највише утицала на то, и кроз који сегмент живота је негде изгубила себе. Када дођемо до тог увида, онда радимо уз помоћ техника како да се поврати.

Пракса је показала да они који верују у самопобољшање и развој током времена, често имају боље резултате од оних са фиксним начином размишљања и веровањем да су способности урођене и фиксне од рођења. Када смо код самопоуздања, да ли су највећим делом родитељи ти који су од раног детињства заслужни за то да ли ћемо имати самопоуздање или не?

-Родитељи су што се тиче раног одрастања изузетно заслужни, самим тим које поруке упућују деци и који се обрасци формирају унутар детета, тачније коју дете слику стиче о себи. Међутим, већ од петог разреда, уласка у рану адолесценцију, негде слику о детету почиње да формира друштво и социјална интеракција са другарима. Касније су то наши партнери и уопште наши пријатељи.

Да ли је самопоуздање вештина или карактерна црта? И како се учи, односно вежба самопоуздање?

-Наше самопоуздање ће зависити од нашег ранијег искуства, уопште животног искуства које имамо, од темперамента, од тога у каквој смо примарној породици одрасли. Али, морам рећи да негде током разговора са својим клијентима, оно што они истичу је да им самопоуздање највише гради њихов посао и успех на послу.

Како изгледа недостатак самопоуздања? Сви ту имамо дилему. Да ли је недостатак самопоуздања – анксиозност, немогућност да упознајемо нове пријатеље, шта још?

-Јесте, значи негде, самим тим када особа има мање самопоуздања има нарушену слику о себи, често је повучена, стидљива. Често се дешава да уколико би она дала неке одговоре или неки предлог да неко други, па онда самим тим и почиње да прича негативно о себи, и да себи шаље негативне поруке. Самим тим улази анксиозност, депресију, социјалну анксиозност, тако да, врло је битно да имамо позитивну слику, али и реалну слику о себи.

Јако је танка линија између самопоуздања и ароганције, како да је препознамо и како да подвучемо црту?

-Самопоуздање је некако да ми верујемо у себе, али самим тим и да дамо простора и да особа поред нас, преко пута нас, наш пријатељ, такође верује у себе и да га ми подстичемо. А ароганција је већ онако да створимо неки зид и да посматрамо људе изнад нас, без имало емпатије о којој смо већ говорили.