Институт за примену нуклеарне енергије развио први тест на борна вирус

На идеју да направе тест за борна вирус, Институт за примену нуклеарне енергије (ИНЕП) дошао је након што се једна узгајивачница животиња обратила за помоћ јер није могла да дефинише узрок за угинуће животиња.

Са Ветеринарског и Хемијског факултета утврдили су о чему се ради, а Институт је развио методологију и тест како би помогао колегама.

„Тест није постојао на тржишту, ово је нешто потпуно ново. Развој теста захтевао је мултидисциплинарни приступ, па су на њему радили ветеринари, биотехнолози, фармацеути, лекари“, објашњава директорка Института, др Марија Гњатовић.

Према њеним речима, јако се мало зна о вирусу као и о начину преноса. Ендемско подручје су Немачка, Аустрија, Швајцарска…

„Закључили смо да постоји јако велики проблем у дијагностици, посебно људи на чему радимо. Радимо и на испитивању ћелијског одговора на борна вирус и тај пројекат је финансиран од стране Наледа и компаније Филип Морис“, наводи Марија Гњатовић.

ИНЕП ради и на развоју биосимилара – биолошки сличних лекова који имају јако сличну, али не и идентичну, хемијску структуру од референтних лекова.

У питању су углавном протеини, од једноставнијих па до неких сложенијих, попут моноклонских антитела, а на тој технологији ради и Инсититут за примену нуклеарне енергије у сарадњи са Међународним институтом за генетичко инжењерство и биотехнологију у Трсту.

Главни разлог развоја биосимилара јесте цена, односно њено смањивање. То су лекови који су веома слични по структури, ефикасности, безбедности и сигурности примене. Толико су слични да не захтевају потпуну клиничку студију.