Певачица Сања Вучић о борби са Хашимото синдромом и психолошким проблемима

Било да сте јавна личност или не, довољно је да имате друштвене мреже и од ружних коментара се не можете сакрити. 

„Последње што сам прочитала о себи јесте да сам била непријатна према људима са којима сарађујем, односно да сам ја арогантна, умишљена и да људи са којима сарађујем, да ли су то власници клубова, да ли су конобари или обезбеђење, да сам ја јако непријатна, што је све само не истина”, каже Сања Вучић и додаје да је то веома погодило.

Говорећи о томе како речи вршњака могу да заболе, певачица је навела да се са тим сусрела крајем основне школе када се деца развијају и најрањивија су.

„Тада почињу, заправо, да примећују једни друге у неком другом смислу, осим другарства и ја сам имала проблем са килажом, мислим, и дан данас има неких момената када додаш или скинеш, али, баш тај период адолесценције, када се и ти ожиљци стварају на души. Сада када се осврнем на тај период, не могу да кажем да је било превише погубно за мене, али, наравно, и данас се дешавају ситуације када станем испред огледала, и даље видим то мало дебело дете од 12, 13, 14 година и то је оставило трага, али сматрам да деца тог узраста нису свесна уопште какав утицај могу да имају једни на друге“, присетила се Сања и додала да се данас то задиркивање више односи на то да ли неко носи маркирану гардеробу или да ли има најновији телефон или патике.

Неискреност може доћи од блиских особа. Једно такво искуство Сања описује као трауматично: „Тек су почињале друштвене мреже и тај начин дописивања. Ту није било слике нити било чега да ти схватиш са ким се заправо дописујеш и мени је наводно почео да пише неки момак. Била сам тако срећна, јер до тада мене дечаци нису примећивали на тај начин и после извесног времена, када сам другарици причала о томе да се свиђам неком момку, она је мени признала да то није био момак, него да је то била она и мислим да је то нешто што је заправо било јако трауматично за мене, да схватим да неко није искрен према мени“.

Шта може да сруши самопоуздање у детињству?

„Чини ми се да се то мења из дана у дан, из недеље у недељу, из месеца у месец, некада сам самоуверенија, некада не, бар што се тиче изгледа, па чак и понашања. Видим да неким људима, та моја брзина и тај нагласак, тај Крушевац, некоме је симпатично, а некоме није, али сам схватила да нећу свакоме да се свидим и то је у реду, нити треба, јер ако сам свакоме шољица чаја, онда сигурно нешто погрешно радим и немам ту неку својствену аурицу”, истакла је Сања Вучић.

Сања се дотакла и здравственог проблема са штитном жлездом, односно тога што има Хашимото тиреоидитис, тако да јој тежина често варира. Због тога добија коментаре на рачун свог изгледа и признаје да јој је то најболнија тачка и сматра да је поражавајуће што се у свету музике много води рачуна о изгледу, уместо да буде најбитније како се пева.

Двострука представница Србије на „Песми Евровизије“ истиче да речи њене мајке имају посебан значај за њу: „То је највећи страх мог живота – да њу не разочарам, све остало може. Увек када дођем у неку дилему или неку ситуацију да морам добро да размислим, увек је то шта би ми мајка рекла и дан данас. Људи ми чак замерају то, када треба да решим нешто, кажем: 'Само са мајком да се чујем.' Ја не могу ништа без мајке да одлучим са својих 30 година, тако да мислим да је она оставила велики утицај на мене“.

О томе како да реагујемо и да се изборимо са ружним коментарима у РТС Ординацији говорила је психолошкиња и психотерапеуткиња Јелена Станивуковић.

„Да би особа написала један коментар пун мржње, погрдних речи, јасно, тенденциозно, малициозно, да неког унизи и увреди, ту се може радити само о две ствари. Прва ствар је да се ради о проблемима на нивоу личности, такорећи, поремећаји личности, са хроничним недостатком емпатије или се може десити особама које су нормалне, да кажем, адаптиране, да су се у том тренутку декомпензовале, губитак критичког мишљења према себи и свом понашању због неког великог стреса, трауме, можда је неко нечим несвесно испровоцирао неку трауму или је особа у алкохолисаном стању или је у дрогираном стању”, објаснила је психолошкиња и психотерапеуткиња и додала да треба да прихватимо да особи која пише такве коментаре није добро, односно да има проблем.

Треба ли брисати ружне коментаре на друштвеним мрежама?

Сања Вучић сматра да не треба брисати ружне коментаре са мрежа. 

„На Инстаграму ретко читам коментаре и дешавало се, пошто моја мајка то воли да прати, да ми каже да избришем. Имам осећај да је тај неко у том моменту победио, дошао је до мене, испровоцирао и неважно је да ли стоји тај коментар и да ли ће неко други то да прочита. Једино ако је баш нешто гнусно и јако неукусно, наравно или ако се вређа неко други испод моје слике или видеа“, објашњава Сања. 

Како да реагујемо да нас не погоде ружни коментари?

„Неколико ствари је важно да напоменемо, прво да видимо ко нам је упутио тај коментар, да ли је то икс ипсилон Мики доња црта 46 са сликом аватара или је то особа са именом и презименом, мада се и то фејкује, лажни профили са сликом, именом и презименом, па да видимо шта је рекао. Некада ће неко дати коментар негативан из кога бисмо могли да научимо нешто, јер ће то рећи на такав начин увредљив да просто не треба узети у разматрање. Ту треба да правимо разлику између поруке и начина на који је порука послата и да ли је тај извор кредибилан“, саветује Станивуковићева и поручује да је пресудно да прихватимо себе као довољно добре, упркос манама, пропустима, грешкама и схватимо да се не можемо свиђати свима.

Као најјачи животни стрес Сања Вучић издваја велику популарност.

„Прекретница после 'Песме Евровизије' и прво сусретање са јавним животом у том калибру, мислим да је то била промена која је била јако стресна, можда то нисам приметила у том моменту, али тада је и кренуо поремећај са штитном жлездом и то се физички одразило на моје тело. Тај јавни живот и популарност, то људи мисле да је позитивна страна бављења овим послом, и ја сам то мислила, али, чини ми се, како време одмиче, да што те више људи зна, то је већи притисак“, истакла је певачица.

Проблем са штитном жлездом

Сања није била свесна да може да има проблем са штитном жлездом.

„Нисам знала да Хашимото уопште постоји, нисам била никако информисана што се тога тиче, зато настојим да стално причам о томе да би неко знао да препозна своје симптоме, јер сам се ја три године патила са тим не знајући да имам то. Симптоми су били депресивно понашање, опадање косе, сува кожа, промена расположења, све што је могло, имала сам“, присећа се певачица.

Мислећи да је реч о проблему са полним хормонима, Сања се обратила гинекологу.

„Срећа у несрећи, гинекологица је исто имала Хашимото и рекла да проверим хормоне за штитасту жлезду. Ништа није било како треба, све је било ван колосека, имала сам велики број антитела, онда сам кренула са терапијом и стање се побољшало, више не пијем терапију, хормони су ми добро“, испричала је Сања Вучић.