Колера је у свету и те како присутна болест

Норвешки крузер који је стављен у карантин због сумње на колеру, од 13. фебруара је био на путу од јужноафричког Кејптауна до Порт Луиса.

Како наводи гошћа Јутарњег програма, др Виолету Ракић, специјалиста епидемијологије, колера је цревно обољење које изазива бактерија вибрио колере (Vibrio cholerae) и у свету је тренутно у току седма пандемија ове болести.

„Колера је болест која је и те како присутна у свету. Захвата више земаља и више континената, а та седма пандемија је почела 1961. године у југоистичној Азији, тек се седамдесетих година пренела у Африку, а деведесетих на Америку и још увек траје. Према проценама Светске здравствене организације, сваке године у свету од ове болести оболи од 1,3 до четири милиона људи, а нажалост имамо и преко 20.000 до 140.000 смртних случајева“, напомиње докторка.

Ову болест изазива бактерија која се у организам уноси путем загађене воде односно хране. Дакле, објашњава докторка, јавља се првенствено у оним срединама где нема довољно хигијенски исправне воде за пиће и за друге потребе. Колера може да се јави и после великих природних катастрофа као што су земљотреси или поплаве где долази до урушавања система водоснабдевања и система за одвод отпадних материја.

Симптоми и лечење

Колера као и остале болести може да иде од лаких облика, значи лаких форм и клиничких испољавања, до тешких стања. Код тешких стања, може да дође до чак леталних исхода и после неколико сати од појаве првих симптома и знакова болести.

„Симптоми колере су обилне учестале водене столице, односно проливи, који могу да буду праћени повраћањем, дакле једним наглим губитком течности из организма, које условљава поремећај електролита, слабост бубрега, а код деце може да дође и до пада нивоа шећера у крви, односно хипогликемије."

Ови тешки облици болести могу да буду летални и до 50 одсто случајева. Међутим, велика већина је ипак са блажом клиничком сликом, тако да је леталитет код таквих облика колере мањи од један одсто, што је у принципу добра статистика“, напомиње др Ракић.

Инкубациони период је од неколико сати до пет дана максимално, али просечно инкубација износи од 2 до 3 дана. У зависности од тежине клиничке слике и лечење може да буде различито.

Некад је довољно направити раствор електролита у кућним условима, на основу препоруке изабраног лекара или инфектолога како би се надокнадила изгубљена течност из организма. Међутим, то важе само када су у питању лакши облици.

„Тежи облици болести ипак морају да се лече путем давања инфузија интравенски и давањем одређених антибиотика, тетрациклина“, напомиње докторка.

Jako je mala verovatnoća da se kolera prenese са човека на човека јер инфективна доза која је потребна да би дошло до појаве симптома износи преко милион вибриона колере. Човек јесте резервор за ову болест, али се она ипак преноси уношењем загађене воде, односно хране у које се налазе велике количине бактерија.

Колера у Србији

Последњи случајеви колере у Србији забележени су 1989. године када је регистровано 16 случајева у Димитровграду. Такође, 1984. су регистрована два случаја код наших грађана који су се оболели вратили у земљу и који су се заразили на путовању у земље у којима је колера ендемска болест.

„Ми наших случајева колере нисмо имали у дугом временском периоду, тако да нема основа за страх, али да је неопходна опрезност, посебно када путујемо у ризична подручја“, напомиње на крају гостовања у Јутарњем програму др Виолета Ракић, специјалиста епидемиологије са Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“.