Не можете забранити друштвене мреже, али децу можете научити да препознају опасност на интернету

Током прошле године било је неколико саслушања и тада је извршни директор Тик-тока истакао да својој деци не би дозволио да инсталирају ту апликацију и да је користе. Знамо ли какве све опасности вребају и на који начин да заштитимо децу  говорила је Бојана Станковић директорка приватних  вртића и оснивач Фондације за безбедност на интернету.

„Јако је велики проблем зависности деце не само од Тик-тока већ и од интернета. Проблем је у томе што су нам деца у просеку изложена интернету шест до осам сати. Иначе, тик-ток је најпопуларнија апликација коју деца користе која утиче на целокупан поремећај њиховог здравственог система.

Дефиниција зависности од интернета била би да дете занемарује остале активности и посвећено је само апликацијама. Патолошка зависност је најопаснија, па су стручњаци за болести зависности покушали да пронађу начин и лек који би били адекватни, али је ова болест нова и за њихово искуство“, истакла је Станковићева.

Истиче да дете занемарује живот мимо интернета, повећана је агресија код деце као  и промене у понашању. Родитељи би требали да препознају прве промене у понашању детета. Особи која је патолошки зависна интернет утиче на подстицај хормона среће, па особа све остало занемарује.Није проблем само у индивидуи, већ у читавом друштву.

Популарност друштвених мрежа у Србији расте

„Фондација за безбедност деце на интернету бави се превенцијом, едукацијама претшколаца, деце школског узраста као и родитеља. Покренули смо пројекат путовања кроз дигитални свет преко приватних вртића са радним листовима који су прилагођени узрасту како би се освестио тај узраст који верује ауторитету, а то је васпитач у том узрасту.

Родитељима је јако тешко да препознају, прихвате  и преузму одговорност, а то је њихова дужност, док не буде касно“, истакла је Бојана Станковић.

Како је истакао проф. др Горан Куњадић, стручњак за сајбер безбедност који се из Дубаија укључио у Јутарњи програм истакао је да сви алгоритми друштвених мрежа, функционишу тако што тражене садржаје подижу на врх понуде. Постоје персонализовани алгоритми који су намењени нама лично, као корисницима друштвене мреже. Све се прати, шта лајкујемо и гледамо.

„Алгоритми се не објављују у јавности. Циљ је да вас учине зависним, али то је и циљ онлајн игрица“, истакао је професор.

Има ли начина да се забране друштвене мреже

„Не можете да забраните друштвене мреже, јер је то технички неизводљиво и то није решење. Решење је у едукацији и привлачењу пажње ставрима које нису друштвене мреже. То подразумева шири раст друштва и то није тако једноставно.  Друштвене мреже под притиском могу да прошире верификацију старосних група, претпостављам, али забрана није опција“, рекао је професор др Горан Куњадић, стручњак за сајбер безбедност.

Како је истакла Бојана Станковић јесте немогуће забранити у дигитално доба друштвене мреже јер не можемо да у савременом животу функционишемо без интернета. Решење је у едукацији. Постоје апликације заштите и контроле, а дете треба да освести колико је важно време проведено на друштвеним мрежама.Са децом до 14. годимна мора да се ради, као и са родитељима.

Шта је са најмлађом популацијом

Деца од две, три године знају много о таблету и мобилном телефону и како им објаснити да употреба ових уређаја није добра.

„Имамо први животни циклус детета од прве до седме године и други циклус од седме до четрнаесте године. У првом циклусу одговорни су родитељи. У овом периоду се појављују проблеми код деце са развојем говора и концентрацијом, јер су деца изложена  екранима, па деца немају могућност да развијају психо- моторне способности.

Код деце школског узраста примећен је губитак концентрације, фокуса и пажње па нема напретка у учењу. Напомињем да је едукација најважнија“, истакла је  Бојана Станковић, Фондација за безбедност на интернету.