Кардиолошка рехабилитација је друга шанса за пацијенте који су преживели инфаркт

У Србији годишње близу 20 хиљада људи доживи срчани удар. Већ у првој години код 20 одсто ових пацијената се понови нека кардиоваскуларна компликација. Гошће Јутарњег програма, др Снежана Костић, директорка Института за рехабилитацију и интерниста др Љубица Станимировић наглашавају неопходност да ови пацијенти обавезно искористе могућност кардиолошке рехабилитације.

Кардиолошка рехабилитација је намењена свим пацијентима који се опорављају од инфаркта, код којих је спроведена перкутана коронарна интервенција, урађена операција на срцу, аортокоронарни бајпас или операција на срчаним залисцима, објашњава др Снежана Костић.

„Дакле, то су пацијенти код којих је заиста потребно да се спроведе кардиолошка рехабилитација, пре свега у контексту физичког тренинга којем се подвргавају пацијенти, али и разумевања кроз разговор целог тима који спроводи рехабилитацију, разумевања онога што им се догодило и даљег тока болести и усвајања свега онога чему их едукујемо, како би живот за њих могао даље нормално да се настави када оду својој кући“, додаје гошћа Јутарњег програма.

Докторка Љубица Станимировић наглашава да је јако важно да пацијенти искористе своје право и проведу 21 дан у Институт за рехабилитацију.

„Њена основна улога да се такав догађај не понови више никада. Статистике наравно, нажалост говоре да у првој години 20 одсто њих се врати нама, зато што су то често они пацијенти које ми лекари зовемо дисимуланти. Значи ми њих збринемо, добију лекове, осећају се добро и онда воле да мисле у својој глави, мени ништа. Е, то је наш задатак, значи да их убедимо да они морају да промене оно што је најважније кроз тај персонализован приступ сваком пацијенту.“

Рехабилитација након срчаног удара

Институт за рехабилитацију постоји већ пола века, а пацијенти се подвргавају физичком тренингу који је строго контролисан и прилагођен сваком пацијенту према његовим могућностима и потребама. Пацијенте током процеса прате специјалисти интерне медицине и кардиолози, а у салама за вежбање стручни терапеути.

„Ту је такође и опсежна дијагностика коју можемо да спроведемо у Институту за рехабилитацију како бисмо утврдили да ли постоје структурна или функционална оштећења на срцу, како би доктор могао да коригује постојећу медикаментозну терапију код пацијента или, евентуално, да индикује неку нову дијагностику која би могла да нам каже више о томе шта се са пацијентом збива“, додаје др Костић.

Капацитети и опрема Института за кардиолошку рехабилитацију

У Институту у Сокобанској 17, постоји 80 болничких постеља, од тога је 10 за примарно збрињавање као праве болничке постеље где се смештају пацијенти директно после интерврнције на срцу, а осталих 70 је за кардиолошку рехабилитацију.

„Читав тај део са 80 кревета прати 20 лекара, специјалиста, ми сада више и немамо лекара који нису специјалисти, углавном су они и субспецијалисти кардиолози и доктори науке, јер ми смо и наставна база“, наглашава др Станимировић.

Бања Селтерс је такође део Института за рехабилитацију, али се за разлику од одељења у Сокобањској улици где се обавља искључиво кардиолошка рехабилитација, у бањи се обављају све друге области рехабилитације – ортопедска, неуролошка, реуматолошка и рехабилитација деце.

„Сама рехабилитација по својој дефиницији су мере које се предузимају да се пацијент врати у првобитно стање, односно у стање што сличније првобитном, пре него што се разболео. Ми имамо те пакете и ту могућност и у Селтерсу и у Београду да проверимо своје здравље пре него што се нешто деси, јер одмах је приступ лакши и другачији за пацијента и за нас, и јефтиније за здравство и за цео систем“, закључује др Љубица Станимировић.