Сок од парадајза може да убије салмонелу, бактерију која „терорише“ наша црева

Парадајз је међу поврћем које се најчешће једе у целом свету, препун је антиоксиданаса, витамина и других једињења – а научници са Универзитета Корнел у САД идентификовали су два једињења из парадајза и њихова моћна својства у убијању бактерија у низу експеримената.

Истраживачки тим, предвођен микробиологом из Корнела – Јеонгмин Сонгом, био је заинтересован за салмонелу, род бактерија које нападају црева, често изазивајући велике нелагоде и проблеме са варењем.

Конкретно, тим се фокусирао на један тип салмонеле – salmonella entrica tiphi, који живи само код људи и изазива тифусну грозницу када уђе у крвоток из црева и шири се кроз тело.

Као и други патогени који се преносе храном, правилно руковање и складиштење хране заједно са приступом антибиотицима може помоћи људима да избегну заражавање хране салмонелом.

Међутим, тифусна грозница остаје велики проблем јавног здравља у многим деловима света где људи немају приступ чистој води, живе у лошим санитарним условима или немају доступне вакцине против тифуса. Преноси се са особе на особу преко контаминиране хране и воде, а деца су у највећем ризику.

Године 2016, прва светска епидемија тифуса отпорног на лекове захватила је Пакистан, а осам година касније, стручњаци за заразне болести и даље страхују да би то могло изазвати регионалне или глобалне епидемије ако се не контролишу.

Неухрањеност је такође уобичајена у Пакистану и другим земљама Азије, Африке, Латинске Америке и Кариба. Студија из 2023, рађена у 64 земље, показала је да скоро половина деце млађе од две године не једе воће или поврће.

„Наш главни циљ у овој студији био је да сазнамо да ли парадајз и сок од парадајза могу да убију ентеричне патогене, укључујући salmonella entrica tiphi, и ако је тако, које квалитете имају због којих делују тако“, објашњава Сонг.

Бактерије убијене у року од 24 сата

Лабораторијски узгојене културе salmonella entrica tiphi изложене свежем соку од парадајза убијене су у року од 24 сата, али не због киселости сока.

Истраживачи су скенирали геном парадајза (solanum licopersicum) тражећи гене који кодирају мале протеине, пептиде, који могу деловати као антимикробни агенси.

Од четири почетна кандидата, тим је идентификовао два антимикробна пептида који су инхибирали (успорили или зауставили) раст салмонеле и чак убили сој отпоран на ципрофлоксацин, примарни антибиотик који се користи за лечење тифусне грознице.

На крају, истраживачи су моделирали облик своја два водећа кандидата пептида и симулирали њихове интеракције са мембранама бактеријских ћелија. Као што је моделирање предвидело, два пептида су покидала ћелијске мембране салмонеле за само 45 минута.

У даљим експериментима, једињења су такође убила salmonella tipximurium, сој нетифусне салмонеле која изазива несмртоносно тровање храном.

Имајући на уму да су ово само експерименти са ћелијама, резултати студије нису разлог да се сок од парадајза пије на литре, али ипак, студија наглашава поруке из области јавног здравља које подстичу људе да једу парадајз као део уравнотежене исхране која укључује много другог воћа и поврћа – под условом да су припремљени добрим методама хигијене хране, што би могло помоћи у одбрани од болести и тровања храном.

Студија је објављена у часопису Microbiology Spectrum.