На операцију катаракте се чека, али далеко краће него до сада

Гост Дневника, професор др Мирослав Стаменковић, директор Очне клинике Клиничко-болничког центра Звездара, наводи да на годишњем нивоу у његовој клиници обаве између две и две и по хиљаде операција катаракте, али и да у овом тренутку на листи чекања има око две хиљаде пацијената.

„С тим што они пацијенти који имају снижену видну оштрину и који не виде, имају здружене коморбидитете, иду брже на операцију, тако да они не чекају уопште “, додаје професор.

Такође, данас је пацијентима са овим проблемом омогућено је да операцију обаве и у приватним очним клиникама о трошку државе, тако да су садашње листе чекања значајно смањене. У претходним годинама било је и по 34.000 пацијената, па 28, 26, а сада је испод 20.000, што је по мишљењу професора Стаменковића врло задовољавајући ниво у овом тренутку. Листе чекања би могле да се смање уколико би се организовао додатни рад.

„Али лично мислим да и у овом опсегу се може то врло пристојно свести. Знам да неки центри имају врло малу листу чекања, али и да се то равномерно распореди међу центрима, притисак на Београд ће бити увек мало већи“, напомиње гост Дневника.

Изазови у офталмологији и очување вида

Животни век се продужио те су све учесталије појављују различита обољења ока, не само катаракте, већ пре свега промене на задњем очном сегменту, односно на мрежњачи које су удружене са продуженим животним веком, као и промене на жутој мрљи, објашњава професор.

„Али има и других обољења попут дијабета који је код нас у Србији нажалост, у порасту, али поготово и у офталмологији је у порасту. Тако да то су проблеми који доводе до тог трајног губитка вида и постоји део терапије које иде на терет фонда за дијабет, али постоје диагнозе које нису покривене. Ми се трудимо да пратимо трендове, учествујемо у тим клиничким студијама које дају тај просперативни одговор на те нове терапије и искрено да будем, те нове терапије јесу нада, не само у офталмологији него у другим гранама медицине“, напомиње др Стаменковић.

Како заштитити вид

Сви доста времена проводимо гледајући у телефон и компјутер, како млађи, тако и старији , тако да се често говори о проблему плавог светла и опасности коју она представља за мрежњачу ока.

„Мрежњача је наша подлога са којом ми видимо. То је наш филм на фотокамери, он је тај који преноси тај визуални импулс према мозгу и управо та мрежњача трпи. Многе студије показују, рецимо, да дуготрајна експозиција светлу неће изазвати тако трајно оштећење, колико ће изазвати више кратких, чак и оних до једног минута. То су експерименталне студије, али показују да кратке експозиције до минута могу проузроковати јача оштећења. Ако поновите пет пута такву експозицију, са јачим снагом, имаћете веће оштећење мрежњаче“, објашњава професор.

Почетни симптоми код младих здравих људи је замор очију при читању и раду за компјутером, повремено дупле слике, губитак концентрације и титрање слова.

Зато је потребно на шест до 12 месеци отићи код офталмолога, и правити паузе при раду.

„Постоје нека основна правила хигијене у офталмологији која кажу да светло треба да допире са леве стране или отпозади, да не читамо у мраку и тако даље. Ако дуго радите, поготово ако носите контактна сочива, треба користити вештачке сузе, посебно ако осећате општу нелагодност након дугог рада на рачунару, након дужег читања, учења, било чега“, истиче проф. др Мирослав Стаменковић, директор Очне клинике Клиничко-болничког центра Звездара.