Веровали или не, др Гугл није баш најсигурнији извор информација

Упознајемо се, учимо, путујемо, купујемо преко интернета, па све чешће и одговоре за здравствене проблеме тражимо на друштвеним мрежама и Гуглу. Лекари препознају пацијенте које лечи др Гугл, а чији је посао да контролише оне који на мрежама деле савете за области за које нису стручни?

Када укуцамо „повећан ЦРП“, „шта значи снижено гвожђе у крви“, често се на интернету појаве и најгоре дијагнозе. Брза претрага доведе и до канцера, какве год симптоме да наведете.

„Они извуку уствари најдрастичније дијагнозе, а поред тога имате још 10-20 дијагноза са истим симптомима које су ужасно благе и које пролазе за три до пет, десет дана. Није пријатно, зависи од човека. Имате особе које се јако плаше, које су сугестибилне, оне могу да направе себи такав зачаран круг у глави да се одмах нађу у некој стравичној дијагнози. Срећом, те најдрастичније дијагнозе које интернет избацује не могу да лече и дијагностификују без неких додатних анализа“, објашњава др Драгана Матић из ДЗ Врачар.

Интерент нуди огроман број информација – од новинских чланака, блогова, снимака, друштвених мрежа, па све до стручних публикација. Иако тумачење крвне слике, не делује толико опасно, доктори кажу, може да буде.

„Све лабораторије имају нове неке ознаке, али они су то већ научили. Немају као некад – еротрицити, леукоцити, него имају латинске називе, почетак скраћенице. Сад сви знају гвожђе и могу да прочитају, али он није једини параметар крвне слике. Имамо још 15 из крвне слике који нам кажу да ли смо ми у некој озбиљној анемији или је једноставно то гвожђе пало због неких других ствари, тако да с тим не треба да се играју“, истиче др Матић.

Како нам је докторка Матић рекла, са дијагнозом виртуелног доктора углавном долазе млађе генерације, оне који су и одрасле уз интернет, док старији углавном бирају редове у чекаоници да би им доктор саопштио од чега болују.