Касни оброци нису здрави - зашто се гојимо кад једемо ноћу

Гојазност погађа стотине милиона људи широм света. А последња истраживања дају драгоцен увид у то како се ризик од гојазности може смањити на релативно једноставан начин – само ако једемо своје оброке неколико сати раније.

Претходне студије су већ показале везу између времена оброка и добијања на тежини, али су истраживачи желели детаљније да проуче ту везу, као и да открију биолошке разлоге који су заслужни за то. Укратко, зашто се гојимо кад једемо ноћу?

„Желели смо да тестирамо механизме који могу да објасне зашто касно једење повећава ризик од гојазности“, рекао је неуронаучник Френк Шир из Бостона 2022.године када је студија објављена.

„Претходна истраживања која смо спровели показала су да је касно једење повезано са повећаним ризиком од гојазности, повећаном телесном масноћом и безуспешним покушајима за губитак тежине. Хтели смо да видимо зашто", навео је неуронаучник Шир.

Истраживање је било строго контролисано и укључивало је 16 учесника са индексом телесне масе (БМИ) у опсегу прекомерне тежине или гојазности. Сваки волонтер је прошао кроз два различита експеримента у трајању од шест дана, са претходно строго контролисаним спавањем и јелом, и неколико недеља између сваког теста. У једном експерименту, учесници су се држали строгог распореда од три оброка дневно у уобичајено време - доручак у 9 ујутро, ручак у 13 сати и вечера око 18 сати.

У другом, три оброка су померена назад (први око 13 сати, а последњи око 21) – дакле ручак, вечера и вечера. Кроз узорке крви, анкетна питања и друга мерења, тим је успео да направи бројна запажања. Код испитаника који су имали касније оброке, нивои хормона лептина – који нам говори када смо сити – били су нижи током 24 сата, што указује на то да су се учесници можда осећали гладније.

Калорије су се сагоревале спорије. Тестови су такође показали да експресија гена за масно ткиво – која утиче на то како тело складишти масноће – повећава процес адипогенезе који гради масно ткиво и смањује процес липолизе који разлаже масти. То се односи на комбинацију физиолошких и молекуларних механизама који повећавају ризик од гојазности.

„Изоловали смо ове ефекте тако што смо контролисали збуњујуће варијабле као што су унос калорија, физичка активност, сан и изложеност светлу, али у стварном животу на многе од ових фактора може утицати и време оброка", рекао је Шир.

Оно што ова студија показује јесте да узимање хране  раније у току дана може утицати на три кључна начина на који наша тела балансирају енергију и ризик од гојазности – и то је промена којом је неким људима можда једноставније да управљају него придржавање дијете или режима вежбања.

У будућности, тим жели да уради истраживање које укључује више жена (само 5 од 16 волонтера су биле жене у овом случају), као и истраживање које анализира како промене времена за спавање у односу на време за јело могу такође утицати на ове процесе.

"У студијама већег обима, где строга контрола свих ових фактора није изводљива, морамо да размотримо како друге варијабле околности, понашања и животне средине мењају ове биолошке путеве који су у основи ризика од гојазности", рекао је Шир.