Како микроби у нашим цревима могу спречити гојазност

Једињење добијено од бактерија може објаснити зашто рано излагање антибиотицима може играти улогу у гојазности у детињству, стању које расте – глобално.

Биохемичарка са Универзитета Вандербилт Кетрин Шелтон и њен тим открили су ову везу дајући младим мишевима намирнице са високим или ниским садржајем масти, са или без излагања антибиотицима. Мишеви који су добијали само пеницилинске антибиотике нису добили на тежини, али они који су такође били на исхрани са високим садржајем масти јесу.

Узорковањем обиља цревних бактерија у овим лабораторијским животињама, тим је успео да идентификује пад количине бактерија lactobacillus код мишева који су добијали на тежини који су били изложени антибиотицима.

Претходна истраживања повезала су поремећаје у микробиому црева са смањењем регулаторног протеина ППАР-γ2, за који се зна да је укључен у обраду масти у цревима.

Шелтонова и тим истраживача су приметили и смањење ћелија које облажу црева мишева. Овај процес се може преокренути када су ћелије окружене lactobacillus-ом, што омогућава бактерија која лучи фенилмлечна киселина.

Једињење ступа у интеракцију са ППАР-γ2 рецептором у ћелијама црева који игра улогу у преносу липида из дигестивног тракта. Тим је тако показао да фенилмлечна киселина заиста блокира лучење масти у епителним ћелијама црева

„Недостатак овог микроба и његовог метаболита мења начин на који епителне ћелије црева депонују масти, тако да ћелије убацују више масти у циркулацију“, објашњава микробиолог са Универзитета Вандербилт Маријана Бајндлос.

„Фенилмлечна киселина је метаболит који уобичајено шаље сигнал епителним ћелијама да на таложе и не луче велике количине масти. Када епителне ћелије изгубе тај сигнал, почињу да се понашају другачије, а мишеви постају дебљи“, навели су истраживачи.

Тако су истраживачи дали младим мишевима фенилмлечну киселину и доказано је да их је она заштитила од метаболичке дисфункције изазване комбинацијом раног излагања антибиотицима и исхране са високим садржајем масти.

Сличност са механизмом код људи

„Више врста бактерија производи фенилмлечну киселину, укључујући врсте које припадају породицама bifidobacteriaceae и peptostreptococcaceae“, пишу Шелтонова и њен тим у свом раду.

„Интересантно је да видимо смањење bifidobacteriaceae и peptostreptococcaceae код мишева који су храњени намирницама са високим садржајем масти и код мишева изложених исхрани са високим садржајем масти и антибиотицима, што сугерише да више врста бактерија може допринети производњи фенилмлечне киселине у цревима.

Истраживачи тек треба да потврде да је овај механизам исти код људи, али већ је на пример познато да измет за бебе садржи фенилмлечну киселину чији ниво зависи од количина бифидобактерија.

Лактобацили су бактерије које се обично користе у пробиотицима и налазе се у ферментисаној храни.

„Неке културе подстичу своју децу да пију ферментисано млеко, тако да можда већ ненамерно пружају ову заштитну терапију и превентиву својој деци“, каже Бајндлос.

Уз пробиотике, конзумирање здраве исхране са ниским садржајем масти може помоћи у ублажавању утицаја антибиотика на микробиоме код младих људи, претпостављају истраживачи.

Рад је објављен у часопису Cell Host & Microbe.