Несаница масовни проблем у Србији, сваки четврти становник пије седативе
Према неким проценама, од 10 до 60 одсто популације пати од несанице. Подаци Института „Батут“ показују да сваки четврти становник користи седативе и против несанице, што је двоструко више него у Европи и Америци. Зашто долази до проблема са спавањем и шта саветују стручњаци за Дневник говори др Ана Опанковић, из Клинике за психијатрију Универзитетског клиничког центра Србије.
Како наводи гошћа Дневника др Ана Опанковић, немогуће је поуздано дати податак колико људи има проблема са квалитетом сна, редовношћу спавања и да ли спава колико треба и да ли је повећан број људи који имају проблема са несаницом, али је чињеница да је несаница велики здравствени и јавноздравствени, чак и економски проблем.
„Статистика каже да се несаница чешће јавља код старијих особа, да су жене под већим ризиком од несанице и мени је био занимљив податак, на који сам наишла у припреми за ову емисију, да разведени чешће пате од несанице од оних који су у браку и они који никада нису били у браку“, напомиње докторка.
Фактори ризика
Несаница може бити изоловани поремећај, односно примарна несаница или несаница у склопу бројних других поремећаја укључујући и органске, односно системске болести, али и психијатријске болести, напомиње гошћа Дневника. У том контексту треба разматрати и факторе ризика.
Када је реч о органским поремећајима који могу узроковати несаницу, ту су пре свега кардиоваскуларна обољења, пулмолошка обољења као што су хронична опструктивна болест плућа и астма, затим ендокрини поремећаји, дијабетес, неуролошка обољења, мигрена или мождани инсулт, наводи докторка.
Када је реч о психијатријским поремећајима, код готово свих психијатријских проблема може доћи и до поремећаја спавања.
„Ако причамо о поремећају спавања, односно неорганској несаници, изолованом феномену, онда имамо неке факторе ризика које наука издваја и разматра. У сваком случају постоји нека генетска предиспозиција, па је запажено да особе које имају међу блиским сродницима, људе који пате од несанице, имају већи ризик од развоја несанице“, додаје др Опанковић.
Такође, људи који на стрес реагују неспавањем су под већим ризиком да развију проблем хроничне несанице. Такође, је важно истаћи да статистика каже да неких 50 одсто, дакле сваки други човек на годишњем нивоу има краткотрајну несаницу. Али то није поремећај који захтева стручни приступ односно лечење, већ уколико се понавља или уколико пређе у хроницитет.
Хронична несаница
Неких 20 до 30 одсто популације болује од хроничне несанице. За дијагнозу несанице је неопходно вођење прецизног дневника спавања. Дакле шта радимо када одлазимо у кревет и да покушамо да идентификујемо потенцијалне узрочнике несанице.
„Најчешће су међу узрочницима управо светлосни и звучни сигнали у спаваћој соби које треба елиминисати. Они су прва линија реаговања, заправо у хигијени спавања која је неопходна да се обезбеди да би се регулисали проблеми са несаницом. Затим уколико се преједемо или уколико изоставимо оброк у потпуности, дакле није добро ни да идемо гладније у кревет, али ни са превише хране унете у организам. Такође унос кофеина у већим количинама, нарочито у поподневним сатима, код одређених људи повећава ризик од несанице“, напомиње докторка.
Људи често посежу за алкохолом верујући да ће им помоћи да се успавају, али алкохол може да има контраефекат и да додатно разбуди.
Шта је несаница
Несаница се не мери временом проведеним у спавању, већ проблемима који су везани за успављивање, наглашава др Ана Опанковић. Уколико нам треба дуже од 30 минута да се успавамо, затим уколико имамо проблем да одржимо континуитет спавања и уколико се будимо у раним јутарњим часовима.
Можемо имати један од ова три проблема или само један и њих прати то да нареднoг дана имамо проблем у свакодневном функционисању било на професионалном или социјалном плану.
„Они се огледају у смањеној концентрацији, афективној раздражљивости, немогућности да се одговори адекватно на свакодневне задатке. Тај проблем, у принципу, траје око месец дана кад ми кажемо да се ради о хроничној несаници“, истиче гошћа Дневника.
За постављање дијагнозе несанице неопходни су детаљни анамнестички подаци. Физички преглед како би се искључили органски узрочници несанице и психијатријски преглед да се искључи неко друго психијатријско обољење у оквиру кога се несаница јавља као поремећај, односно симптом.
Постоје и неке објективне методе мерења, као што је полисомнографија и актиграфија, које се не раде код свих пацијената.
Терапија несанице
У терапији несанице на првом месту је важан хигијенско-дијететски режим, односно елиминисање свих потенцијалних узрочника несанице. Затим се прибегава когнитивно-бихевиоралним техникама које некада доводе до регулације сна.
„Уколико ни то не доведе до регулације и уколико се ради о неорганској несаници, онда постоје протоколи за лечење несанице који у првом реду укључују хипнотике. Препорука је да се користе небензодиазепински хипнотици не дуже од четири до пет недеља. Уколико је потребно дуже лечење, то стручњак мора да провери. Оно што је такође јако важно, индивидуални приступ сваком пацијенту и свакој несаници понаособ“, наглашава др Ана Опанковић.
Поред ових лекова, постоје и бројни други препарати који су регистровани, фармаколошки препарати на тржишту који укључују и блокаторе хистаминских Ха1 рецептора и агонисте мелатонинских рецептора. Мелатонин као нефармаколошко средство, заправо више суплемент, није одобрен од стране ФДА из тога разлога што се ФДА не бави одобрењем тих средстава, али се може користити у терапији несанице.
Препорука је доза од 0,5 до три милиграма, максимална доза пет милиграма и има га у слободној продаји.
„У сваком случају, препорука је да се људи јаве стручњаку, посебно зато што управо лекови који се највише користе су бензодиазепински анксиолитици, а они су најмање индиковани. Заправо је њихова индикација врло дискутабилна“, истиче др Ана Опанковић.
Коментари