Скрининг и рано откривање малигних болести гарантује позитиван исход лечења
Више од 40. 000 људи годишње оболи од рака у Србији, а премине више од 20. 000. Колико су важни превентивни прегледи и да ли је рак излечив уколико се открије на време за РТС говори проф. др Иван Марковић, директор Клинике за онколошку хирургију Института за онкологију и радиологију Србије.
У Србији годишње код 40.000 пацијената се постави дијагноза неке малигне болести, а на Институту за онкологију и радиологију се обави око седам хиљада операција. Гост Београдске хронике, професор др Иван Марковић, наглашава да су капацитети за тако велики број оболелих апсолутно превазиђени и да су неопходни нови капацитети.
„Капацитети су стари. Институт за онкологију је почео да се гради 1939. године у овом обиму и овом капацитету када је у Београду било можда око 500.000 становника. Сада са овим капацитетима апсолутно имамо проблем и, да кажем, јако се стоички мучимо да покријемо и да пружимо неопходну помоћ свим пацијентима“, додаје професор.
Значај контролних прегледа и скрининга
Како наглашава професор Марковић, превентивни прегледи и рано откривање малигних болести је кључно како би се постигли добри резултати лечења и повећале шансе за преживљавање пацијената.
„Пре свега мислим на скрининг који је за карцином дојке, карцином грлића материце и колоректални карцином одавно етаблиран, чији процедуре и протоколи постоје. Поставља се питање о спровођењу скрининга, односно о непостизању великог обухвата“, наводи гост Београдске хронике.
Како би се смањила смртност оболелих од малигних болести, по којој је наша земља на неславном првом или другом месту у Европи, требало би да се на скрининг за рак дојке, рак грлића материце и колоректални карциномодазове 75 до 80 одсто циљане популације.
„Било је полемика да ли ће се законски регулисати одазив на скрининг, али када држава уложи средства и организује велику армију здравствених радника који би тај скриниг спроводили, а да се људи не одазову, ипак би значајно тебало порадити и на развоју свести код људи“, напомиње професор Марковић.
Срећом, додаје професор, последњих година много људи препознаје потребу да се на било који начин одазову или на организоване систематске прегледе или самоиницијативно да провере своје здравље.
Иновативне терапије у лечењу рака
У Србији се примењују савремене терапије у лечењу рака, али како напомиње др Иван Марковић, нови лекови и нису толико нови јер практично на годишњем нивоу студије покажу ефикасност неких нових лекова за различите типове карцинома.
„Оно што јесте, новост, али већ петнаестак и двадесет година, да нису сви карциноми истог типа и да управо из тог разлога се откривају, односно дијагностика се спушта на ниво молекуларне генетике.“
Зато нису сви пацијенти кандидати за примену иновативних терапија, јер није могуће све врсте тумора третирати истом терапијом. Зато пацијенти треба да имају поверења у своје онкологе, јер кад год је могуће и када су лекови доступни преко листе Републичког фонда здравственог осигурања, сваки пацијент ће их добити, без изузетка.
Ни у иностранству не постоји лечење дан за дан
Професор Марковић наглашава да листе чекања постоје у свим клиникама у свету, али да на Институту за окнкологију и радиологију јако воде рачуна о листама заказивања, не листама чекања.
„Сваки пацијент, без обзира на одлуку конзилијума која прође, његови подаци, историја болести се још два, три пута прегледа на колегијуму лекара везано за одабир одговарајуће терапије и врло се води рачуна да буду позвани у оптимално време. Тако да месец дана или пет недеља није страшно“, истиче професор.
Оно што посебно мора да се нагласи је да сваки малигни тумор или тумор за који се сумња да је малиган, мора да се биопсира и да се уради патохистолошка дијагноза.
Поред типа тумора, на основу ове анализе се добијају параметри који прецизно одређују која врста терапије је потребна за одређњног пацијента.
„Управо та процедура траје неко одређено време, тако да у року од три до четири недеље пацијент може да започне лечење. То нам је циљ“, наглашава проф. др Иван Марковић, директор Клинике за онколошку хирургију.
Коментари