Истине и заблуде о зубним имплантима

Др Милош Милошевић каже да је, када је реч о старости пацијената, раније граница била осамнаест година, међутим, кост се развија до осамнаесте године, али мека ткива не заврше своје формирање до тад. По његовом мишљењу, најбоље време за уграђивање импланта је двадесет прва година, уколико је неопходно, како не би дошло до повлачења меких ткива, односно десни.

Што се тиче границе за најстаријег пацијента, она не постоји. Најстарија жена којој је уградио зигоматични имплант је имала 86 година, а најстарији мушкарац 92 године.

Гост РТС Ординације каже да је уграђивање зигоматичног импланта најтежа операција која постоји у њиховој бранши, али људима омогућава да нормално могу да спроводе функције и да буду естетски задовољени.

Шта је зигоматични имплант

„Зигоматични имплант је зигоматична кост, људи је знају као јагодичну кост. Он иде на пар милиметара, поред ока пролази и зато се то сматрају најтежим интервенцијама, зато што ми ту зону не можемо да, кажем стручно, одигнемо, покажемо, да видимо, већ све морамо да радимо на осећај”, објаснио је орални хирург, др Милош Милошевић.

На питање о томе од чега зависи да ли ће организам одбацити имплант, доктор одговара: „Зависи од пуно фактора, од одабира имплантата, од одлуке хирурга шта ће урадити после саме интервенције, то је што се тиче нас. Ја волим да кажем да одбацивање имплантата биолошко, за ових дванаест година, колико се бавим овим, имао сам код свега два пацијента биолошко одбацивање. То значи да га организам не прима из разлога што нема добру васкуларизацију. Нама је најбитније да ткиво, морбидно можда звучи, добро крвари".

Поред овога, доктор је додао и који су фактори на које пацијент утиче. То су пушење, топла исхрана, непридржавање свих правила које хирург да. Нагласио је да су пушачи највећи проблем за одбацивање имплантата, а мало мањи проблем су дијабетичари. Орални хирург је, такође, објаснио да постоје три величине импланата, они најмањи, средњи и највећи, зигоматични, који се уграђују и горњу вилицу.

Др Милошевић је објаснио и то, да ли, када тело одбаци имплант, може да се понови интервенција са њим или се мора уградити нови имплант: „Одбачени импалнт можемо да бацимо, лепо сам назив каже. Да, баца се. Одбачени имплантат, ту је питање, на који начин се тај имплантат одбацио. Што већи имплантат, већа је компликација. На пример, ови средњи имплантати ако се одбаце, они праве дефекте огромне, ту морате да се ухватите одмах за зигоматични имплантат, то је једна солуција, а уколико се одбаци овај мањи, дефекти су много мањи".

Како установити колико пацијент има кости и да ли је то довољно да поставите имплант

Према речима доктора, прво се ради рендгенски снимак, који се зове 3Д снимак, он даје све информације да би се одредила права терапија за пацијенте. У доњој вилици, када се извади зуб, остаје рупа и ту се истовремено приликом уградње импланта додаје и вештачка кост.

„Конци се ваде седмог дана, затим, период опоравка зависи од пацијента до пацијента. Оно што је пракса показала, то је да 99 одсто пацијената прође интервенцију са једним бруфеном. Отоци су, сад зависи, има људи који су склони отицању, па ће се оток јавити. Оток се развија први, други дан, после трећег дана, креће да се повлачи и повуче се од седмог до десетог дана, уколико не постоје проблеми, што се тиче коагулације, поремећаја неких фактора”, објаснио је др Милошевић и додао да дијабетес може да утиче на зарастање ране.

Као што је доктор већ поменуо, потребно је да се уради рендгенски снимак где ће да се види све што је потребно за даљи рад. Да ли ће моћи да уграде имплантат, зависи од једне ствари – да ли има довољно кости и какав је њен квалитет. Од врсте имплантата и да ли има довољно кости, зависи да ли ће се одмах ставити круница.

„Ми кад уградимо имплантат, имамо добру његову стабилност, то је први фактор, да би ми ставили круницу на тај имплантат. Ако испуњавамо тај услов, онда се на њега ставља круна. Међутим, та круна мора да има доста карактеристика, мора да буде краћа од осталих зуба, да када пацијент загризе, не врши контакт на њу, да не буде у трауми. Ако имплант који је тек уграђен, буде у трауми, он ће се одбацити сто посто”, објаснио је др Милош Милошевић и додао да је лакше уградити имплантат у доњу него у горњу вилицу.

Орални хирург објашњава да је довољно сачекати три месеца за уградњу имплантата, уколико се ради један или два имплантата, када се ради комплетна вилица, боље је сачекати четири месеца. Уколико се уграђује вештачка кост и имплантат се држи мало у кости, чека се од шест до осам месеци.

Др Милошевић је појаснио и да ли постоји ограничење када се може уградити имплант после губитка зуба. По речима доктора, не постоји ограничење, али је најбоље у периоду од четири до шест месеци, ако има довољно кости може и после неколико година.

Уколико се дешава да је постојала нека циста на извађеном зубу, тад се не уграђују одмах имплантати. Такође, не уграђују се одмах код неконтролисаног дијабетеса и онколошких пацијената. Код кардиоваскуларних пацијената се могу уградити, али се морају тачно знати рокови када се то ради и како се коригује терапија коју користе. Код онколошких пацијената се мора сачекати да прође две године од последње хемиотерапије.

Пародонтопатија није препрека за уградњу зубних имплантата

„Пародонтопатија апсолутно није препрека за уградњу имплантата, јер ми, практично, вађењем зуба, чишћењем свих тих инфицираних ткива, ми добијамо једну чисту средину где уграђујемо импланте. Ми имамо другу болест која се зове имплантитис и то је упала ткива око имплантата која се јавља у одређеним ситуацијама”, објаснио је доктор и додао да је узрок лоша хигијена и лош избор круница, врста материјала, да ли ће се крунице лепити на имплантат или ће се шрафити.

Ко не може да угради зубне имплантате

„Ја бих ту убројао само онколошке пацијенте, који имају екстремне дефекте вилица због зрачења. Све остало је решиво. Чак и код дијабетичара где је проблем, као и код пушача, дугогодишњих, та микроциркулација. Нама је увек проблем зарастање самог имплантата, срастање са кости и код свих пацијената где ми можемо да остваримо срастање имплантата са кости, ми ћемо имплантате уградити одређеном техником, тачније правим одабиром технике рада и имплантатом”, навео је др Милошевић и додао да људи са остеопорозом могу да уграде имплантате.

Није потребно мењати зубне имплантате после одређеног времена, могу да трају доживотно.

Орални хирург је објаснио да су веома битне животне навике пацијената, односно силе које ће деловати на имплантате, затим да ли пацијент пуши, да ли је мушко или женско, јачина загрижаја, квалитет кости. Ако је пацијент здрав, имплантати могу трајати доживотно.

Како даље наводи, крунице могу да се израде од три материјала: титанијум акрилат, метал керамика и цирконијум или безметална керамика. Код екстремно лоше кости, увек се користи титанијум акрилат, јер је то материјал где кад пацијент загризе, долази до саме амортизације.

Како одржавати зубне импланте да би трајали дуго

„Где нам фали један зуб, прави се круница која се одржава исто као и сви остали зуби. Ми треба да одржавамо редовно хигијену четкицом, да прођемо интерденталним концем и није лоше користити тушеве, који у кућним условима могу добро да нам исперу све те просторе и наравно оно што је најбитније да на четири до шест месеци треба урадити контролу и редовно чишћење код свог стоматолога”, закључио је орални хирург др Милош Милошевић за РТС ординацију и додао да снимање зуба се само ради по потреби, уколико се на нешто посумња, јер је то зрачење штетно.