Кад тигањ почне да прави проблеме срцу и крвним судовима

Тровање оловом има далеко већи утицај на глобално здравље него што се раније мислило, потенцијално доприносећи статистици од преко пет милиона смртних случајева годишње. Тако представља сличну претњу попут загађеног ваздуха, показало је ново истраживање.

Студија, описана као „позив на освешћивање", такође процењује да изложеност токсичном металу може имати утицај на степен интелигенције код деце у земљама у развоју, преноси портал Science Alert.

Показало се да тровање оловом изазива низ озбиљних здравствених проблема, посебно у вези са срчаним обољењима и развојем мозга код мале деце, што је довело до тога да је оловни бензин забрањен широм света.

Али људи му и даље могу бити изложени преко хране, земљишта, посуђа, ђубрива, козметике, оловних акумулатора и других извора.

Двојица економиста Светске банке који су аутори студије, објављене у часопису Lancet Planetary Health рекли су да су то прве, почетне процене о утицају изложености олову на смртност услед срчаних болести, али и на смањени коефицијент интелигенције код неке деце.

Главни аутор Бјорн Ларсен рекао је да су га налази студије изненадили.

Модел студије процењује да је 5,5 милиона одраслих умрло од срчаних болести 2019. године због изложености олову, од којих 90 одсто у земљама у којима становништво има ниске и средње приходе.

То је шест пута више од претходне процене и представља око 30 одсто свих смртних случајева од кардиоваскуларних болести – водећег узрока смрти широм света.

То би значило да је изложеност олову већи узрок срчаних болести од пушења или холестерола, рекао је Ларсен.

Истраживање је такође проценило да су деца млађа од пет година изгубила (кумулативно) 765 милиона IQ поена због тровања оловом на глобалном нивоу у 2019. години, а 95 одсто тих губитака долази у земљама у развоју.

Тај број је скоро 80 одсто већи него што се раније процењивало.

Истраживачи Светске банке процењују економску цену изложености олову на шест билиона долара у 2019. години, што је еквивалентно броју од седам одсто глобалног бруто домаћег производа.

За анализу, истраживачи су користили процене нивоа олова у крви код особа из 183 земље преузете из потврђене Студије о глобалном терету болести из 2019.

„Претходно истраживање је мерило само ефекат олова на болести срца када је у питању подизање крвног притиска. Али нова студија је разматрала бројне друге начине на које олово утиче на рад срца, као што је отврдњавање артерија које може довести до можданог удара“, рекао је Ларсен.

Колико се налази студије могу глобално применити

Рој Харисон, стручњак за загађење ваздуха и здравље на Универзитету Бирмингем у Великој Британији, који није био укључен у студију, рекао је да су ови налази „занимљиви, али подложни преиспитивањима“.

На пример, однос између олова у крви и срчаних болести заснован је на анкети у Сједињеним Државама, где се поставља питање о томе – да ли би ти налази могли да се примене широм света где имамо широк спектар разноликости начина живота.

Харисон је такође истакао да је овај истраживачки модел користио процене а не тестове о утицају олова у крви у многим земљама у развоју.

Ако би резултати били потврђени, „били би од великог значаја за јавно здравље, али за сада је то једноставно занимљива хипотеза“, рекао је Харисон.

Ричард Фулер, председник невладине организације Pure Earth рекао је да, када су истраживања у земљама у развоју тестирала олово у крви, углавном су открили више нивое него што је процењено у новој студији.

То значи да би „утицај олова могао бити гори него што извештај описује“, рекао је, назвавши то „позивом за буђење“.

Фулер је додао да је део ове „слагалице" откривен у недавно објављеном извештају Pure Earth, у којем је анализирано 5.000 узорака робе широке потрошње и хране у 25 земаља у развоју.

У извештају се наводи да је „откривен висок степен контаминације оловом у металним лонцима и тигањима, керамичком посуђу, бојама, козметици и играчкама“.