И после короне – корона, зашто некада опоравак траје баш дуго

Процењује се да 87 одсто пацијената који су прележали корону, имају најмање један симптом, два месеца након инфекције. А њих 30 одсто, чак шест месеци. Зато је у Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње” одржан први Интернационални симпозијум о постковид синдрому и синдрому хроничног умора.

У претходном периоду, могли смо да видимо и осетимо да ковид погађа и наше физичко, али и ментално здравље.Опоравак некада није ни лак, али ни кратак.

„Иако смо мислили да смо изашли из ковид пандемије, ми смо суштински још у њој. Имамо два појма која се зову постковид и лонг ковид. Велики број наших пацијената и после ковида, има велики број поремећаја попут: аритмија, повишеног крвног притиска, ослабљеност срчаног мишића, инфаркта миокарда, шлога...", каже проф. др Небојша Тасић, кардиолог са Института „Дедиње".

Неке од тих симптома имала је и Ина Игњатовић. Први пут су се јавили пре десетак година, али је чак пет година било потребно да се постави дијагноза – синдром хроничног умора.

„Од како се поставила дијагноза моје стање је доста боље, најбитније ми је да немам исцрпљеност. Многи симптоми су нестали", прича Ина испред Удружења пацијената са синдромом хроничног умора.

А да би нестали и код других пацијената, пре свега код оних са постковид синдромом, у Институту „Дедиње" организован је симпозијум који је окупио око 150 стручњака. Сви они покушавају да одговоре и на питање о томе каква је веза између ова два синдрома.

„Одговор је да је синдром хроничног умора један подтип и подгрупа синдрома постковид синдрома. Једна група пацијената су пацијенти који имају симптоме, али се то још није диференцирало у смислу компликација. Друга група су компликације после ковида, и трећа је група са синдромом хроничног умора.Имамо велики број пацијената у тој групи", рекао је проф. др Бранислав Милановић, шеф Неурокардиолошке лабораторије на Институту ,,Дедиње".

„Наши пацијенти су већ навикнути на један допринос овде, пре свега кроз ту неурокардиолошку лабораторију професора Миловановића, преко Центра за превенцију професора Тасића, кроз интегрисаност таквих служби. Добиће једну сигурну институцију којој се могу јавити, а она ће као кровна институција даље ширити по Србији", изјавио је проф. др Милован Бојић, директор Института „Дедиње".

Од првог зараженог ковидом 19 у Србији до данас, регистрован је код више од 2,5 милиона случајева.