Зашто трансплантација срца стварно изгледа баш као на филму

Када се говори о процедури коју подразумева процес трансплантације органа, реч је, између осталог и о тешким одлукама које треба да донесу породице, без обзира што се чини једна добра племенита ствар, и са којима стручњаци треба да обаве озбиљан разговор.

„Ту јесте један комплексни мултидисциплинарни тим, баш због тога – да разбијемо све предрасуде и да разбијемо било шта што може да укаже на неку сумњу, да постоји да кажем, неко фаворизовање и да неко има већи или мањи приоритет. Тимови су подељени. Имамо тим коме ја припадам, то је трансплантациони тим који ради трансплантацију и бригу пацијената пре и након трансплантације, имамо експлантациони тим који иде да узима органе које је породица пристала да дарује, имамо тим који води рачуна о лечењу пацијената, тог потенцијалног донора и пре него што постане донор, имамо и тим координатора који води разговор са породицом”, објаснила је др Несторовић.

Сви тимови су комплетно независни да би се спречио било какав утицај једних на друге.

На питање о томе како заправо цео процес реално изгледа, и има ли сличности са филмском представом о томе, што неретко доживљавамо на тај начин, гошћа РТС-а одговара: Функционише филмски и нарочито када је у питању трансплантација срца. С обзиром да сваки орган има своје време трајања, када говоримо о срцу као можда да кажемо једном и најважнијим органом, сваки орган је важан за себе, имамо само свега четири сата откада екипа експлантациона скине орган, и док ми тај орган не пресадимо, односно док то срце не крене да куца у особи. Тако да та четири сата трансплантације и уопште брига о тим пацијентима – јесте битка са временом што је најтеже”.

Додаје да се тим стручњака увек труди да се спречи хиперакутно одбацивање органа.

„У сали је негде око 25 људи, али кад погледате читав тим који учествује пре тога и после тога, са експлантационим тимом, тимом који подржава донора, то је негде око 100 људи”, објаснила је Несторовићева.

Листа према степену хитности

Докторка Несторовић је говорила и о чекању на органе и формирању листи: „Ја и мој тим који сваки дан радимо једини интензивне неге и суочавамо се са тим тешким пацијентима, помажемо да преживе дан по дан, да стигне тај орган. Нажалост, неки од њих премину. Тако да сваки дан ревидирамо листу, да вам кажем да је јуче било 55”.

Говорећи даље о листи чекања, каже да – не постоји. „Она се не прави по томе када је који пацијент стигао на листу, него по хитности самог пацијента”.

Додаје да је проценат успешности ове интервенције код нас јако велика: „Ево да кажемо 10 година након трансплантације, преживљавање је 80 одсто. Ако погледамо статистику, мали број пацијената и тих пацијената који премину, премину непосредно у самој операционој сали. То су пацијенти некако који су и касно дошли на трансплантацију срца. Морамо да водимо рачуна када срце попусти као орган, дође до попуштања других органа. У том случају, да кажем, прогноза тих пацијената је лоша”.

После интервенције, у почетном периоду, пацијенти долазе на 15 дана на рутинске контроле, након тога на месец дана, и од прве године до друге године – на четири месеца, а онда годишње.

„Сада ти наши ветерани, који су преко пет година након трансплантације, често и промаше контролу, па их ја зовем и подсећам тако да некако имам утисак да сам учитељица свима њима, па их некада и критикујем, али ми је драго да су добро, па су заборавили да дођу на заказану контролу”, закључила је др Несторовић.