Професорка Патрик: Климатске промене су највећа претња зато што утичу на целу планету у исто време

У овом тренутку милијарде људи живе на местима која су захваћена климатским променама, па ће милиони морати да се преселе на места где ће бити доступне храна и вода.

– Климатске промене изазивају проблеме као што су екстремне временске прилике, ширење болести, али такође и појачавају друге глобалне претње због начина на који делују. Зато људи морају да мигрирају, а то проузрокује и друге претње у друштву.

Шта смо научили из ове пандемије? Ви радите у Центру за контролу и превенцију болести у Америци.

– Научили смо много тога са научне стране кад се ради о ковиду 19 и успели смо да дођемо до вакцина. Никада у историји нисмо призвели толико вакцина. Оно што сматрам да је посебно важно са становишта комуникације, то су највећи изазови са научне стране.

Научници су много научили и знају шта раде, али људи, ако желите да сарађују и да се заштите, да заштите своје заједнице, морају бити у стању да комуницирају с њима на начин који је њима разумљив. Постоји много отпора јер наши мозгови функционишу тако да се опиру стварима због којих се осећамо нелагодно и због којих осећамо страх или тугу или оно што нас плаши.

Учимо да будемо транспарентни, владе држава морају јасно да кажу шта раде поводом тих претњи. Значи, рећи људима оно што знате, рећи људима оно што не знате, рећи им шта чините да откријете оно што не знате, редовно обавештавати људе, па ће тако људи следити препоруке које им дајете.

На почетку сте поменули евентуалне нове пандемије, да ли очекујете да ће их бити? И какве?

– То је добро питање, нико не зна засигурно и ја свакако нисам стручњак у тој области, али могу вам рећи да Светска здравствена организација, чак и на свом веб-сајту има списак потенцијалних нових пандемија које могу да се појаве. Неке од њих су респираторни вируси, неке нису, али када се вратимо на климатске промене, сматра се да ће оне изазвати чешће и вероватније пандемије.

Сви можемо да учинимо разне ствари у својим животима. Можемо да избегавамо расипање хране које знатно доприноси климатским променама. Можемо да избегнемо брзу моду, како је називамо, када купујемо ствари, па их онда само бацамо и то доприноси климатским променама.

Али ту је потребно много више од индивидуалне акције. Ви лично не можете да зауставите климатске промене, нити било коју од ових пандемија. Тако да је ту поновно потребна комуникација, морамо да разговарамо, морамо да пренесемо шта се дешава. Ако не говоримо о претњама, онда не можемо да се организујемо да бисмо се носили с њима.

Како се процењује, свет се суочава са мањком здравствених радника и шта је то што можемо у овом тренутку да урадимо док не буде касно?

– Да, апсолутно, то је проблем свуда, па и у САД. Пандемија је заиста страшно погодила здравствене раднике у целом свету. Ја све сагледавам са становишта комуникације, и слушања здравствених радника. Шта је то што им треба, каква врста подршке им треба на послу да би остали на том послу.

Морамо омогућити да ти људи осећају да имају подршку на свом послу. Морамо комуницирати и са јавношћу и да би људи схватили да су то заиста стресни послови и ти људи се старају о нама. Морамо и ми да се постарамо о њима. Морамо да променимо културу. Морамо показати саосећање према здравственим радницима који брину о нама.

Како да нам вештачка интелигенција помогне, а не одмогне. У Канади на највећем скупу о вештачкој интелигенцији говорило се о законским оквирима који морају да се поставе на нивоу свих земаља. Шта можемо да учинимо?

– Све врсте технологије, укључујући и вештачку интелигенцију, могу да изузетно помогну нашем здрављу, да живимо дуже и здравије, захваљујући технологијама. И вештачка интелигенција може да помогне.

Одлична је у откривању аномалија око неких болести и сличним стварима, али она је веома паметна и постаје паметнија. Ако већ није паметнија од нас, свакако ће ускоро бити, тако да морамо да сарађујемо на правном оквиру, да смислимо како да регулишемо коришћење вештачке интелигенције, да бисмо је користили само у добре сврхе и како не бисмо дозволили да информације дођу до лоших актера који би их искористили за друге сврхе.

Шта саветујете нашим стручњацима?

– Искрено препоручујем да се потруде да имамо добре комуникаторе, људе који могу да све те научне комплексне изразе преведу на свакодневни језик. Пандемија, вештачка интелигенција, климатске промене, то су сложена питања које просечна особа не разуме, тако да морамо да имамо људе који могу да објасне те научне појмове јасним језиком за јавност.