Враћамо сат два пута годишње, а шта каже наше здравље на то

Европски парламент је 2019. године изгласао да се укине промена часовника, јер су студије рађене на ту тему показале да би 84 одсто људи у земљама које су учествовале у летњем рачунању времена желело да се оно прекине.

Промена сата унапред или уназад може да изазове и неке од здравствених  проблема, како су неке од студија показале, јер се ремете природни циклуси сна у нашем телу. То може имати за последицу утицај на физичко и на ментално здравље.

Многи стручњаци и истраживачи који се баве овом темом траже трајно укидање промене времена и предлажу да се врати зимско рачунање времена које је боље усклађено са људским циркадијалним ритмом.

Сваки поремећај овог ритма може у нашем телу да повећа ризик од болести.  Промене које настају са померањем сата уназад или унапред дешавају се постепено и нашем телу је потребно неколико недеља да се прилагоди.

Прелазак са летњег на зимско рачунање времена је по наш организам нешто блажа варијанта у односу на ону коју имамо у пролеће.

Шта промена сата може да донесе нашем здрављу - дуже спавамо, али дан краће траје

Зимско рачунање времена даје нам тај сат сна ујутру, али нам скраћује дан, а продужава ноћ. Промена од једног сата не делује као нешто драматично, али ћемо сигурно већ сутрадан закључити да не стижемо да обавимо све редовне активности и да ће нам недостајати тај један сат, што доводи до конфузије, али и до додатних промена у организму праћених појавом главобоље, варијација у крвном притиску, раздражљивости.

Како да ускладимо биолошки и друштвени часовник?

Проблем је што наш биолошки часовник морамо да ускладимо и са друштвеним који диктира дневни ритам обавез, зато је савет да што више шетамо током дана како бисмо што више били изложени сунчевом светлу, да повећамо хигијену спавања и да исхрану ускладимо са годишњим добом.

Како промена сата утиче на ментално здравље?

Када се сатови врате у јесен, ујутру добијамо додатни сат дневног светла – међутим, то траје само неколико недеља пре него што се дани скрате, а излазак сунца је све касније до најкраћег дана у години, 21. децембра.

Повећан број сати у мраку може довести до лошег расположења и депресије код неких људи, као и умора, болова у мишићима и ослабљених костију због недостатка витамина Де услед излагања сунчевој светлости.