Кардиолози поручују да је превенција кључна – измерите притисак, проверите масноће и шећер у крви

На 24. Конгресу кардиолога Србије учествовало је више од 900 лекара, медицинских сестара, техничара и других стручњака из земље и иностранства. Већина сматра да је кључна превенција, али и у лечењу кардиоваскуларних обољења Србија успева да одржи корак у најсавременијим методама и достигнућима.

По болестима кардиоваскуларног система Србија је међу водећим земљама у Европи. Лекари сматрају да би превентивни прегледи могли да промене такву слику.

„Ако не извадимо крв, нећемо знати да ли имамо повишене масноће у крви, повишен шећер у крви, ако не меримо притисак, нећемо знати колики нам је притисак. Пошто управо ове три болести, то јест ризико фактора су врло често асиптоматичне“, каже др Анастасија Стојшић Милосављевић, председница УО Удружења кардиолога Србије.

У Европи предњачимо и по броју пушача, а фактори ризика су и неадекватна исхрана, стрес и неуредне животне навике.

„Ако дођете на пример у Италију, Француску, погледате видите пун ресторан. Они тачно имају време кад иду да ручају, кад иду да вечерају. Ми на пример, ја као човек који се бавим овим, учим од њих, па кажем стани у 13 часова идем да ручам“, наводи др Милан А. Недељковић, почасни председник Удружења кардиолога Србије.

Медицинска географија све више помаже здравству у откривању и других фактора ризика, као што су климатске промене и аерозагађење.

„Што наравно може да се негативно одрази и на друге различите болести, које се преносе различитим векторима, говоримо о заразним болестима“, истакао је др Тин Лукић, ванредни професор ПМФ Нови Сад.

„Које су оазе где треба побећи? То су висоравни изнад 500 метара и планине изнад 1.000 метара“, објашњава проф. др Александар Ваљаревић са Географског факултета у Београду.

Важно је да за лечење оболелих имамо и младе стручњаке. Иван Петровић већ има понуду да гради каријеру ван земље, а за останак младих у Србији, каже, није најважнији новац.

„Овде фали да се млади људи препознају, да се млади људи гурају, да они буду ти који су на фронту“, истакао је студент Иван Петровић.

Српски кардиолози сматрају да треба створити услове да задржимо младе стручњаке, јер знање и искуство има ко да им преноси. А уз то иду и инвестиције државе у отварање ангио центара, набавку најсавременијих апарата и даље унапређење система здравствене заштите.