уторак, 26.09.2023, 14:20 -> 19:03
Извор: РТС
Кардиоваскуларне болести у Србији годишње однесу преко 50.000 живота
У свету живи око 520 милиона људи са кардиоваскуларним болестима које су и водећи узрок смртности. Сваке године, треће недеље септембра, обележава се Светски дан срца, који је установила Светска федерација за срце. Гост Јутарњег програма, кардиолог проф. др Драган Симић, председник Удружења кардиолога Србије, поводом обележавања Светског дана срца, говори о факторима ризика који доприносе кардиоваскуларним обољењима.
Поводом Светског дана срца, кардиолози и ове године указују на штетност дуванског дима, нерегулисан крвни притисак, смањену физичку активност и апелују да контролишемо факторе ризика и негујемо здравије стилове живота.
Професор др Драган Симић наглашава да подаци говоре да у Србији свака друга одрасла особа има или хипертензију или предхипертензију, да су трећина мушкараца и 23 одсто жена пушачи, да имамо преко 57 посто старијих људи који имају прекомерну тежину, тј. висок индекс телесне масе, а 46 одсто популације је физички неактивно.
„Све то чини да ми као земља спадамо, према последњим смерницама Европског удружења кардиолога, у високоризичне земље, заједно са групом земаља из окружења. Практично, за нас постоје специјални скорови, специјалне таблице на основу којих процењујемо кардиоваскуларни ризик сваког пацијента, зато што смо у тој четвртој категорији, у црвеној зони“, наглашава професор.
У Србији се годишње уради преко 45.000 стентова и преко 25.000 ангиографских коронарографија, напомиње професор, али је и поред тога од кардиоваскуларних болести 2020. године умрло 52.000–53.000 људи.
„Што значи да у земљи Србији један град од педесет и нешто хиљада становника нестане због кардиоваскуларних болести, што је страшно“, истиче др Симић.
Најважнији фактори ризика
Хиперлипидемија, тј. високе масти, висок крвни притисак и пушење су најважнији фактори ризика за срчану коронарну болест. Зато је важно, наглашава професор, да свако ко има хипертензију узима лекове, као и да свако од нас мора да зна колики му је ЛДЛ холестерол.
„Исто тако, сматра се да је довољно да будете физички активни око 150 минута недељно. То значи пет дана по 30 минута или четири дана по 40 итд. Али то је све јако важно.“
Хипертензија и срчана слабост
Према подацима Светске здравствене организације Србија се налази на десетом месту по броју људи са хипертензијом, што значи да практично половина одрасле популације има повишен крвни притисак. Међутим, само 23,3 посто особа које узимају терапију имају адекватно регулисану хипертензију, док остали и поред терапије, нису довољно добро регулисани.
„Имамо велики број људи који имају једну врсту асимптоматске болести, немају тегобе, не мере притисак, не лече се, а имају јако високе варијације и скокове притиска, тако да су они у посебној групи и јако су угрожени“, додаје гост Јутарњег програма.
Срчана слабост је такође велики проблем и у Србији се преко 150.000 људи лечи од срчане слабости, што је уједно најчешћи разлог хоспитализације пацијента преко 65 година. Шансе за преживљавање пацијената са срчаном слабошћу су око пет година, што значи да ће 50 одсто пацијената умрети, напомиње професор.
„Зато је јако важно да се прати симптоми, да свако ко се замара, ко нема довољно снаге, ко тешко подноси напор, мора да оде на преглед, мора да се уради ултразвук срца и још неки маркери да се види да ли је он у тој почетној срчаној слабости, која се развија јако полако и пацијенти то дефинишу као један замор, јер пуно раде и пуно су активни и стрес и тако даље, а у суштини болест је почела пре годину или две, а пацијенти је нису препознали“, наводи проф. др Драган Симић.
Коментари