Када на стрес реагујемо стомаком – како да нам црева не буду „нервозна“

На питање о томе – како то да и црева могу да буду нервозна и шта нам тиме поручују, доцент доктор Срђан Марковић, гастроентеролог, нагласио је да је реч о старом изразу „нервозна црева“, који упућује на функционалне поремећаје и поремећаје функције црева.

„То је, да кажем, медицински израз – синдром иритабилног колона, односно синдром нервозних црева. Чест стрес, неправилан начин исхране као један, да кажем, од иницијалних фактора за ову појаву, као неки константни симптом ове појаве јесте тај бол у трбуху који често може да натера човека да оде код лекара, да се бол у трбуху испита, а да се као финална дијагноза добије синдром нервозних црева.

Дефинитивно, ово је поремећај функције дигестивних органа, ми просто не налазимо ниједан проблем видљив ендоскопијом. Ми као гастроентеролози, радимо гастроскопије, радимо колоноскопије, ми на тој колоноскопији не видимо ниједан супстрат, и тек онда можемо да кажемо, на основу тих клиничких симптома, да се ради о том синдрому нервозног црева”.

У симптоме, осим карактеристичног бола у стомаку типа грчева који прате поремећаје при пражњењу.

„Пацијенти могу да имају и пролив, могу да имају и затвор, има више типова тог синдрома нервозног црева. Могу бити блажи облици, могу бити тежи облици, могу дефинитивно да буду нешто што ограничава квалитет живота пацијентима. Некад може да буде у смислу да ограничава човека да оде на посао. И дефинитивно постоје теже форме, где је бол у трбуху, дијареја, где ви морате да гађате терапијски тај доминантни симптом. Ако је бол доминантни симптом, ви ћете дати лек који може да ублажи тај бол. Уколико је дијареја основни симптом, дефинитивно гађате тај симптом. Постоји алгоритам који је добро установљен и како се ова појава лечи“, објаснио је доктор Марковић.

У терапији пацијената некада мора да се укључе психотерапеут и нутрициониста. Наведени поремећај зовемо болешћу савременог доба.

„Тај стрес коме смо сви на неки начин изложени, управо начин исхране, да човек једном дневно има оброк који је обилнији, доводи до дистензије, до надутости, у већој мери то што нема човек три оброка дневно, две ужине. Треба да кренемо од себе, како живимо и како се хранимо, то је на првом месту. На другом месту јесте генетика, на трећем месту јесте одрастање, психолошки моменти у животу, људи који имају осетљивији гастроинтестинални тракт и осетљивији стомак“, додао је.

Доктор Марковић каже да храна ипак није једини фактор ризика: „У цреву има десет на четрнаести бактерија, црево је огромно, да кажем, има огромну површину негде у тим цревним ресицама, кад кренете од желуца, танког црева до дебелог црева, где просто имате и велики број бактерија, и велику апсорптивну површину где се просто закачи неки микроорганизам који није баш добар, а имате увек борбу добрих и лоших бактерија и добро знамо и за многе пробиотске добре културе које да помогну у очувању дигестивног здравља.“

Прави пут до дијагнозе

Саговорник РТС-а додаје да да овај синдром не треба увек олако приписивати стресу, већ да треба искључити органске болести, полипе на првом месту, Кронову болест, улцерозни колитис, па тек онда доћи до дијагнозе.

„Хронична тегоба коју човек има, треба да доведе до одговарајућег лекара, који ће спровести дијагностику. У овим случајима је све у лабораторији потпуно уредно, значи лабораторијски налази, крвна слика, анализе столице, све је ту практично без икаквог испада, и просто се креће даље са дијагностиком у смислу колоноскопија, која је опет уредна. Ви тражите полип, ви тражите тумор, као што сам рекао, ви тражите органски супстрат, али то не налазимо у синдрому нервозног црева“, испричао је др Марковић.

Додаје да је код синдрома нервозног црева први терапијски моменат – дијететски режим и елиминација хране која прави проблем и саветује да дан треба започети прво без стреса, а потом и неким лаганим оброком који прија.

„Дефинитивно у лечењу треба добар разговор, да пацијента разумемо, да направимо и дијететски режим, да му објаснимо шта је у природи проблема, да дефинитивно схвати да је здрав, али да има тај поремећај, да на неке стимулусе из спољашње средине реагује веома бурно, што би рекли, реагује стомаком“, закључио је доцент доктор Марковић.