Често сољење хране повећава ризик од кардиоваскуларних обољења за скоро 20 одсто

Смањивање количине соли коју додајемо оброцима може да смањи ризик од срчаних проблема и можданих удара скоро за петину, показала је велика студија у Великој Британији.

Истраживање на основу података Биобанке Уједињеног Kраљевства показало је колико додавање соли храни повећава шансу за кардиоваскуларне болести и прерану смрт.

Стручњаци су утврдили колико може да се побољша здравље једноставним смањивањем додавања соли или потпуним укидањем такве праксе.

Они који никада не додају со оброцима имају 18 одсто мање шансе да развију атријалну фибрилацију – срчано стање које узрокује неправилан и често абнормално брз рад срца, што може да доведе до вртоглавице, тешког дисања и умора.

Особе са атријалном фибрилацијом имају пет пута веће шансе да добију мождани удар.

У последњој деценији у Великој Британији број оних са атријалном фибрилацијом повећао се за чак 50 одсто, на милион и по.

Др Јун Јунг Парк из Националне универзитетске болнице у Јужној Кореји каже да је њихова студија несумњиво показала да је мања учесталост додавања соли храни повезана са нижим ризиком од атријалне фибрилације.

Налази студије представљени су током викенда у Амстердаму на годишњем скупу Европског друштва кардиолога.

Истраживање је користило податке британске Биобанке и анализирало податке 500.000 људи између 40 и 70 година, током периода између 2006. и 2010. године. Они који су већ имали атријалну фибрилацију, друге коронарне болести, срчани застој или шлог искључени су из студије.

Сваки испитаник је упитан колико често соли оброке, од „никад/ретко“, „понекад“, „често“ и „увек“. Истраживачи су пратили њихово стање током 11 година да би видели како то утиче на њих.

У поређењу са оним који су стално солили храну, они који то никад нису чинили имали су 18 одсто мање шансе да оболе од атријалне фибрилације. Они који су понекад додавали со имали су 15 одсто мање шансе.